Тема атентата на премијера Зорана Ђинђића, и даље изазива велику пажњу и дубоке емоције међу грађанима Србије, посебно кроз серију "Сабља" која је недавно почела са емитовањем.
Милан Веруовић, бивши члан обезбеђења Зорана Ђинђића, који је и сам био рањен током атентата на премијера Владе, а чији се лик такође појављује у серији "Сабља", објашњава да ли серија заиста доприноси разумевању истине, или је само још један покушај драматизовања догађаја.
- Као друштво имамо потребу да сазнамо нешто више о овим догађајима, и због тога људи осећају неку нелагодност у стомаку, што је допринело да ова серија постане најгледанија до сада. Тема је актуелна, и то је историјски догађај који су многи од нас проживели. Очекивања од серије су друго питање. Да ли се од ње очекује да уклопимо те коцкице које су остале нејасне у пресуди, самом догађају или историјском значају целог тог дешавања, које је многима остало непознато? Већ 20 година смо у недоумицама, а недостаје снага и воља да се та питања отворе на озбиљан начин. То је та потреба нашег друштва, јер ово питање као да је сахрањено, а да с њим нисмо заиста суочени. Док се заиста не суочимо с тим догађајем од 12. марта, интересовање ће трајати и увек ћемо осећати нелагоду у стомаку. Одговорност ће бити на онима који кроз филмску индустрију или серију покушавају да прикажу саме те догађаје. Њихова одговорност ће бити већа јер ћемо очекивати да нам они дају одговоре на питања која су остала недоречена, иако можда то нису врата пред којима чекамо те одговоре, рекао је Веруовић и додао:
- Серија нема везе са чињеничним стањем. У четвртој епизоди приказано је страдање у Мељаку, где су Шиптар и Кум наводно убијени. О томе сам писао у књизи, и водили смо се чињеницама из обдукционих налаза и мишљења вештака. Много стручњака је говорило о тој теми и озбиљно смо довели у питање веродостојност тог догађаја у Мељаку, где су настрадала двојица вођа Земунског клана. Недоумице око њиховог страдања потичу из материјалних доказа и трагова затечених на лицу места, као и из повреда на телима које су обдукцијом анализиране. Обдукциони налази не могу бити оспорени, а они показују да су барутне честице биле непосредно на површини коже покојника, што значи да су убијени из непосредне близине. Упуцани су са леђа, са ранама на потиљку и повредама на лицу и телу које су могле настати само током њиховог живота, док су били живи. Све то указује на сумњу у званичну верзију догађаја, јер постоји вероватноћа да су Луковић и Спасојевић ухапшени пре него што су настрадали и да су били подвргнути озбиљној физичкој тортури. Подливи и модрице које су задобили могле су настати док су били живи, што доводи у сумњу целу званичну верзију догађаја, која је синоћ била приказана у епизоди, рекао је Веруовић и наставља:
Прочитајте још
- Гледао сам људе који су радили на серији и они су се водили фактима које су им дали људи који су водили полицијску акцију "Сабља", онда их разумем. Из тог угла гледања они су написали што им је речено. Они су направили драму и драматизовали тај догађај који је тако пренесен. Сматрам да је одговорност и оних који раде тако нешто, историјски догађај који се десио у блиском периоду и да је одговорност морала да буде много већа, морали су да сакупе, посебно је последњих 20 година, постоје неке две стране које причају о том истом догађају. Морало је дубље да се упусти у сво то размишљање, самим тим би постигли и већи драмски ефекат и све што би било потребно за серију или филм,
нажалост нису. То не треба ни да очекујемо, заиста им честитам на наградама које су освојили, додао је Милан, који истиче и да му је жао што се у трећој епизоди није дало више на значају протестима ЈСО-а.
- Претходна епизода серије говорила је о победи и протесту ЈСО-а, дотакнувши сам догађај на начин на који је званична верзија покушала да га представи, кроз судске процесе који су вођени пред судом. Тај судски оквир за побуну ЈСО-а довео је до тога да протест јединице није могао да се повеже са самим атентатом. Међутим, серија приказује потпуно супротну верзију догађаја. Пре самог атентата, постојала је политичка ситуација и дешавања која су била увертира за то, а серија то није обухватила, што ми је жао. Мотив јединице да изађе на протесте био је хапшење двојице Бановића, који су ухапшени на пијаци и предати Хагу. Пре тога, вршен је огроман притисак на председника Владе и Владу, због његовог залагања да више не жели да сарађује са Хагом у вези командне одговорности, већ само у вези са индивидуалним одговорностима. Прихватио је договор са међународним судом да ће сваки злочин бити индивидуално испитиван, али и да ће држава преузети одговорност за злочине који су се десили, што ће имати трајне последице по друштво. Зоран Ђинђић је због тога дошао у сукоб са Западом и међународном заједницом. Током његовог одласка у Америку, суочио се са великим притисцима од стране међународног суда, јер је Карла Дел Понте, тадашња тужитељка УН-а, критиковала његов став, а у истом тренутку Србија је била под међународним санкцијама. Циљ је био да Зорана представе као наследника Милошевићеве политике, рекао је он и додао:
- Нама није дозвољено да сазнамо ко је био Зоран Ђинђић, за шта се залагао и шта је спроводио. Он је био опозиционар, а када је постао председник Владе, преузео је одговорност и схватио је као вођење своје политике. Та одговорност га је довела у директан сукоб са интересима међународне заједнице, која је од Србије очекивала да слепо следи њихове налоге и остварује њихове интересе, заборављајући да Србија има своје циљеве и интересе. Зоран Ђинђић је чврсто стајао иза тога и морао је бити представљен као издајник, како би се оправдало убиство од стране „патриота“ са друге стране. Тако су га криминализовали, како би прихватили причу да је то била криминална група која је
договорила атентат на председника Владе.
Веруовић затим објашњава да интереси оних који не желе да се сазна права истина спречавају Србију да се освести и да прихвати све своје улоге, како прошле, тако и будуће.
- Ми смо постали колонија, прихватајући те улоге, додаје он.
Након што су се повеле спекулације да ће Легија тражити ранији отпуст, Веруовић каже:
- То је правна процедура и у мени не изазива никакве емоције. У овом догађају не видим Звездана Јовановића и Легију као непосредне извршиоце самог дела. О томе говорим већ 20 година, анализирајући трагове и документе. Доказни поступак је оно што је изведено пред судом. Ако имате извршиоца, немогуће је да не постоји мотив и његови налогодавци, каже Веруовић.
- Серија "Сабља" је један параван који за циљ има да опере савест неких људи, који су требали да добију можда некие пилог у томе. Ако боље погледате, ту су активна нека два детектива која учествују дан и ноћ у свему томе, и за све окрувљују неку Републичку полицију која није могла, или није хтела. Није то баш тако било, то је наставак једне порпаганде коју ми треба да прихватимо, страдање премијера Владе као околност неразумевања служби између себе, закључио је Веруовић у емисији "Кец на једанаест" на телевизији К1.