Сведочанство о његовој борби за живот и дах постоји у књизи "Лауш" Бориса Јакића, у издању Вукотић медије, а чији вам одломак преносимо у наставку.
- Као сваки озбиљан и пристојан човек, Жарко је направио тестамент у којем је до детаља објаснио своју последњу вољу.
То је учинио у пролеће 2023. уверен да крај није тако близу. Између њега и смрти није било непознаница, добро су се знали још од времена подгоричке трагедије. Стално су били блиски, ословљавали се на "ти".
Фото: Н. Скендерија
Није умео да штеди. Упркос болести, није оставио цигарете. Заменио је само њихову форму - пушио је електронске уместо дуванских с филтером.
Прочитајте још
Доктор са ОРЛ клинике Клиничко-болничко центра Србије биоптирао му је ткиво, а добијени резултати могли су се тумачити двојако, и да јесте и да није тумор - објашњава пуковник доктор Небојша Марић, начелник Одељења за грудну хирургију на ВМА.
Био је у дилеми да ли треба да оперише плућа или не. Чим је жлезда ван грудног коша захваћена канцером, велика је вероватноћа да су у питању метастазе. Али то не значи да не може да се оперише. Његов тумор у доњем режњу није био велики.
То је била клацкалица, шаховски проблем како лечити, да ли почети са циљаном хемиотерапијом или одмах оперисати. Ја сам као хирург сматрао да би било штета да тај примарни проблем не уклонимо, а да се онда настави процес лечења терапијом која је касније спроведена.
Препоручио сам му хируршки захват. Није ми деловао као човек који је плашљив, али је претеривао са аналитиком. Читао је много о канцеру плућа и како тај проблем може решити. Био је уверен да постоји начин да се болест елиминише или контролише другим методама.
Фото: АТА имагес
Други разлог због кога је избегавао хируршки захват били су резултати биопсије супраклавикуларне жлезде, која у првом маху није дала прецизан одговор на питање о каквој болести је реч. То је код њега пробудило наду да је можда у питању нека упала, а не карцином плућа.
Изабрао је алтернативни метод лечења, промену начина исхране, редуковање уноса шећера и избегавање неких других ствари. Поклонио ми је књигу једног јапанског аутора на ту тему.
Радио је пуном паром. Јасно сам му рекао да су веће шансе за излечење ако се буде определио за хирургију. Рекао сам да је операција најбоља опција, чак сам му резервисао термин код мене на одељењу. Јавио ми се после неколико дана и обавестио ме, након консулатација с неким онколозима, да неће да се оперише.
Не могу да проценим зашто је избегао хируршки захват, да ли је у питању страх или уверење да ће тим неким алтернативним методама победити болест. Мислим да је био убеђен да ће је победити. Питао ме је колико ће времена бити у болници ако прихвати да буде оперисан. Тада је снимао "Време смрти" и још један или два филма.
Фото: Б. Данилов
У том тренутку осећао се ослично, могао је да ради и није осећао већа ограничења. А то је највећа "квака" код онколошких болести, осећате се добро све док не можете да стојите на ногама. Поента је да треба да се лечите док се осећате одлично.
Био сам на премијери "Хероја Халијарда". Кад сам га видео нисам се осећао добро. Пошто се бавим онколошким болесницима, било ми је јасно да је његово време истекло. Видео сам крај.
У жељи да не умре без ожиљака, грабио је сваки дан, снимао док је могао да стоји. И тада, кад је више времена проводио у КБЦ "Бежанијска коса" него код куће, веровао је да су добри дани пред њим, наведено је у књизи "Лауш".
(Телеграф/Курир)
БОНУС ВИДЕО:
