Са болешћу се борила пуних седам година, а управо рак јајника спада у један од најтежих облика канцера у нашој земљи од којег годишње оболи скоро 1.000 жена, а више од половине изгуби битку са њим.
У питању је малигни тумор који је обично локализован на ткиву јајника, а најчешће се јавља након 35. године живота као последица више удружених фактора ризика.
Иако је рано откривање јајника од виталног значаја, рак јајника је подмукла болест која често приказује симптоме тек онда када је болест у трећој или четвртој фази.
Исидора Бјелица, позната списатељица и симбол неустрашиве борбе за живот, оставила је неизбрисив траг у срцима људи. Након што се 2016. године по четврти пут изборила с опаком болешћу, говорила је о изазовима и искуствима кроз које је пролазила, често делећи своје мисли и осећања с јавношћу.
- Прошла сам кроз 12 земаља и безбројне терапије. Одлучила сам да покушам све што постоји, колико год било тешко и болно, јер сам желела да што дуже будем уз своју децу. Нико не зна шта је рак нити како настаје, али сам знала да не смем да одустанем - изјавила је Исидора у једном од својих емотивних обраћања јавности.
Прочитајте још
За Исидору, борба није била само физичка већ и духовна. Посматрала је болест као прилику за интроспекцију и раст: - Много сам научила о љубави, животу, људском уму и телу. Грешила сам, мењала се, падала и поново устајала. Веровала сам да ће Господ бити милостив према некоме ко је упоран и искрен у срцу.
Сматрала је да узрок њене болести није у нездравим навикама, будући да није пушила, пила алкохол нити конзумирала нездраву храну. Веровала је да је туга, коју је описивала као "галоне бола," главни фактор у развоју њене болести.
- Нисам јела кобасице, ни сланину, нисам пушила нити пила. Туга је та која је најканцерогенија, а ње сам имала у изобиљу - говорила је искрено.
Осим што је водила тешку битку с болешћу, Исидора се суочавала и с финансијским изазовима. Лечења и терапије које су јој биле неопходне изискивале су огромне трошкове, често недоступне просечном човеку.
Један од најупечатљивијих тренутака солидарности догодио се 2015. године, када је певач Владо Георгиев одржао три узастопна концерта, певајући пуних шест сати упркос бронхитису, како би прикупио 15.000 евра за Исидорину терапију у Швајцарској.
- Рак је најгора спонзоруша, троши без престанка - нашалила се Исидора тада, захваливши Владу речима да му дугује топлу супу за његову несебичност и издржљивост.
Упркос болести, Исидора никада није престала да пише. Њена борба постала је инспирација за неколико нових романа у којима је храбро описивала своја искуства. Кроз писану реч, желела је да пружи утеху и подршку људима који су пролазили кроз сличне изазове, доказујући да чак и у најтежим тренуцима живот може бити вредан живљења.
Њена деца, породица, и пријатељи остали су јој највећи ослонац током свих година борбе. Исидорина прича остаје сведочанство о несаломивом духу, вери и упорности, док је њен рад заувек обележио српску књижевну сцену.