И Сарин отац је, каже, посвећен, али тренутно у одгајању учествује само новчано, односно алиментацијом. Пре 10 година Стојна и Сара су се из Сефкерина код Панчева преселила у Београд, јер је Стојна желела да се њена мезимица школује.
Од тада је борба велика. Вели, имају право на инвалидска колица о трошку РФЗО на сваких пет година, али и пре навршених пет година она пропадну, те је Стојни, како каже, лакше да Сару носи.
Имају право и на замену истих, али су проблем и степенице...
Тешке муке
- Сара је бистра, има 14 година, све разуме, једино је моторика доста слабија. Има церебралну парализу и епилепсију, а то је установљено са шест и по месеци. На рођењу је изгубила кисеоник, два пута је реанимирана. Није се очекивало да ће да преживи... Одмах је пребачена у Институт за мајку и дете - прича ова пожртвована мајка.
Каже и да су у претходном стану били лоши услови, па су се преселиле у кућу у Раковицу, коју плаћа 250 евра месечно, у приземљу је, али су проблем степенице које воде од дворишта до улице.
Прочитајте још
Фото: Инстаграм принтскрин/sonja.nebeska_ljubav
- Носим је на рамену када идемо негде... Овде ми је то степениште проблематично, посебно кад је зима. Два пута сам зимус пала с њом. Захтевно је физички, једном руком је носим, другом се држим... Њој тад срећом није било ништа, али сам се ја добро разбила - присећа се она.
Додаје да је покушавала да нађе и други стан где би имала приступ колицима, али и да се ослања само на туђу негу и помоћ и на алиментацију.
Као џак на рамену
- Углавном где год да идемо, а да немам приступ колицима, ја је носим, ајде да тако кажем, као џак на рамену. Тако ми је лакше како бих имала контролу. Лева рука је за Сару, а десна рецимо за намирнице, да се придржим, или ако нешто носим. Касно сам је родила у 41. години, физички јесте захтевно, али ми као мајци ништа није тешко. Међутим, не могу баш све да испратим, она има тридесетак килограма - прича Стојна.
Пре неколико дана једна девојка угледала је Стојну на улици како носи Сару, пришла јој је и попричала са њом. Та девојка је Стојнину причу поделила са својом пријатељицом Соњом, која је решила да покрене акцију прикупљања новца како би Стојна могла да купи нова колица.
Акција хуманости
- Ова која имамо су већ дотрајала, да тако кажем, неколико пута су се већ кочнице квариле, а и држање само у тим колицима, много се бојим да не дође до деформитета кичме - брине се она.
Стојна је захвална Соњи Радојевић која је све то покренула, али и свим дивним људима који су уплатили новац.
- Велики број људи се јавио, сада ћу моћи да купим квалитетнија колица. Надам се да ћу успети да нађем и стан са пристојном ценом кирије, али да прилаз буде омогућен и колицима, односно да поседује рампу - каже она.
За крај додаје и да јој се управо малочас јавила једна дивна жена која је понудила да јој поклони лагана и удобна инвалидска колица за њену Сару.
- Обе смо јој захвалне до неба - поручила је скромна и намучена Стојна.
БОНУС ВИДЕО:
