- Дечак, 14-15-16 година, и девојчица исто толико, шетају и држе се за руке. А отац каже "тај ти неће бити никад муж" или обратно… Зашто? Зато што у тој породици има или душевних болесника или алкохолизма, злочина… Родитељи, очеви знали су тачно и бирали пријатељске породице најчешће. А деца слушала. Нису имала више 15, него 19 или 20. И то није било тако лоше. Немам ја носталгију никакву за тим временом, немојте то помислити. Имам доста година и модеран сам у том неком добром смислу речи. Али остајем при томе да је то било добро - казао је Јеротић на предавању у Дому културе у Чачку 2012. године.
Надовезао се потом и на тему развода и како су на њега гледали у време када је он одрастао.
- Рођен сам у Београду. И то је био скандал пре другог светског рата и у грађанским породицама, кад се брак разведе. То се причало у граду, зашто су се раставили… Љубопитљиви су били људи. И немојте бркати љубопитљивост с радозналошћу. Није то исто. Немојте од здравог детета које има 2, 3 или 4 године правити будућег малограђанина. А дете здраворођено је радознало. Радознало, а не љубопитљиво. Разликујмо то - објаснио је Јеротић.
Фото: В. Данилов, Профимедиа
Занимљива тема којом се Јеротић позабавио и за коју је рекао да му је жао што није књигу о томе написао је и тема другог или трећег брака. Он може бити успешан, али врло ретко.
- Други брак гори је од првог. Скоро по правилу. Трећи још гори. А како да други брак буде бољи? То се зове индивидуација. Он или она су нешто научили из првог растављеног брака који није био добар. Имао сам једну пацијенткињу, око 40 година, три развода. Долази код мене и каже ‘докторе, ја мислим да је до мене нешто’. Ја је питам, па добро, какви су били мужеви. Први, каже, алкохоличар, други коцкар, трећи женскарош. Као нека шема. Лоши избори који се понављају, а из њих ништа не учимо. Зато увек кажем, партнера јако ретко бирамо случајно и слободно. Ипак је то нека законитост. А та се законитост крије у нашим родитељима - објаснио је Јеротић.
Прочитајте још
БОНУС ВИДЕО:
