Глумац је сплетом животних околности остао без докумената, а био је и на Интерполовој потерници, па је могао да ради само послове за које му није потребно знање језика и папири, што значи да ни зарада није могла да буде велика.
Међутим, чак и у туђини је нашао себи драге људе који су били уз њега, Док су кошаркаши Владе Дивац и Пеђа Стојаковић играли за Сакраменто, кад год би гостовали у Њујорку позвали би свог пријатеља Жарка на вечеру, а један њихов сусрет био је посебно занимљив.
Жарко, који је у том пероду радио као молер у Америци, дошао је са прослављеним кошаркашима у један од најлуксузнијих ресторана у Њујорку - Ћипријани.
Фото: Јутјуб принтскрин/Romul 099
- Увек би нас Владе Дивац и Пеђа Стојаковић, када год би долазили у Њујорк, када је Сакраменто гостовао, позвали на вечеру, одгледамо утакмицу и одемо на вечеру. Био је неки Ћипријани, и сад ту да се Анита и ја боримо са Дивцем и Стојаковићем око плаћања рачуна, али без обзира на то колико хоћеш и желиш, само онако погледају у фазону 'немој молим те' - испричао је Лаушевић и додао:
- Ту је неко вино које не знам ни колико кошта. Пошто ноћни живот у Њујорку не познајем, јер не излазим, ја сутрадан мамуран долазим и схватим да радим молерај прва врата до Ћипријанија за дневницу од 80 долара, а синоћ је тај цех био не знам ни колико.
Прочитајте још
БОНУС ВИДЕО:
