Један од омиљених јунака новије домаће кинематографије свакако је симпатични Авакс који је на крову једног вождовачког солитера видео летећи тањир.
Прошло је чак 20 година откад смо први пут гледали филм Раше Андрића "Кад порастем, бићу Кенгур", а он је за то време успео да постане можда и култно остварење свог доба.
Стругар је маестрално одиграо безпосленог момка који конзумира марихуану, а од тада се није често појављивао у јавности, ипак пре неког времена је отворено говорио о својој причи. Он је своју зависност од хероина победио након учешћа у седамнаестомесечном програму, а тада је причао како верује да је она у његовом случају била последица неких других проблема.
- Не тврдим да је тако, али код мене барем је духовни проблем био, наркоманија је била консеквенца мог духовног проблема, што нисам знао где сам, ко сам, где идем, шта радим, али до тога не можеш да дођеш када си лоше физички, када си лоше психички. Дубоко сам убеђен да је наркоманија болест духа, наравно и душе, али тек пошто се разболи дух — рекао је он тад.
Мало ко зна да се Лазар четири године борио са зависношћу од психоактивних супстанци. Био је на рехабилитацији, а након што је његова борба завршена, снимио је документарни филм "Од сумрака до смисла, распад" у ком је приказао све фазе наркоманије.
Прочитајте још
У свет дроге ушао је врло млад, са 14-15 година почео је са марихуаном, а са 17 година пробао је хероин. Објашњава да је више волео дроге које подижу ниво ендорфина, допамина, серотонина, док хероин "спушта бол". Хероину се вратио након неколико успешно одиграних улога када је уследило разочарење.
Шта је узроковало да седи кући са пиштољем у руци, спреман да убије, о одлуци да се избори са дрогом и тешкој борби у којој је победио, опширније у документарном филму " Од сумрака до смисла, распад". Како је глумац објаснио, дилер коме је дуговао новац га је позвао и тражио паре, рекао да ће му доћи на кућу, а он му је на то узвратио да дође и чекао га са пиштољем на столу.
"Сам процес изласка из проблема траје 15 месеци у мом случају. Последица узимања опијата се решава релативно брзо, али узрок се не решава тако брзо. До узрока тек треба доћи, то је оно што људи у центру 'Дуга' јако добро знају да ураде, и да помогну човеку да схвати шта је био узрок. Генерално, у свет дроге улазе презаштићени и незаштићени људи. Ја сам више од половине свог живота био презаштићен, а затим незаштићен. Могу да кажем да је мој узрок био комплекс више вредности", рекао је он за поменути медиј.
Глумац је говорио и о томе са чиме се све сусретао у нашем здравственом систему док је тражио помоћ.
"То је проблем на толико нивоа и толико се ту греши. Ја не говорим као здравствени радник, говорим као бивши зависник. Ја дођем као индивидуа и кажем: 'Људи, дајте ми помоћ, ја сам наркоман и хоћу да се лечим', они мене са хероина пребаце на метадон или на бупренорфин и то је то. Урадили су велики посао што се тиче друштва. Склонили су једног наркомана с улице, ја сам престао да се виђам са дилером, престао сам да радим кривична дела да бих дошао до дроге, али ја сам и даље зависник. То је програм смањења штете и тај програм је уродио плодом, штета је смањена, али шта је урађено индивидуама, то је поражавајуће.
Здравствени систем, колико ја знам, не би требао да води социјалну политику него да лечи људе, а они их чине много болеснијим зарад друштва. Ја не знам када и где је то тачно кренуло. Метадон је смишљен у нацистичкој Немачкој, и то је био лек који је био против болова, заједно са морфијумом. Он није унапређиван од тада.
Хоћу да говорим о консеквенцама по тело. Од хероинске кризе нико није умро. Хероинска криза траје пет до седам дана, али нико никада није умро. Од метадонске кризе се умире. Ја никада нисам користио метадон, користио сам бупренорфин. Оно што је мени почело да се дешава после неколико месеци је комплетна делузија. То су ситуације за које сам ја мислио да су се десиле, а нису се никада десиле. Ја сам имао халуцинације које трају данима. Нешто се до те мере помери. Ја сам целе дане имао у глави где сам био и шта сам радио, они се никада нису догодили.
Криза од бупренорфина је мени трајала преко месец дана. Распадање у најгорим боловима, у најгорој немоћи. Посао полиције је да смањује штету, а посао здравствених установа је да човека који дође и каже 'ја сам болестан' излече, а не да га пребаце у другу болест. То није тако само код нас, то је тако свуда у Европи", рекао је глумац за "Данас".
Након што се излечио, Лазар је почео да помаже другим зависницима који су долазили у рехабилитациони центар.
"Програм траје 18 месеци. То што се мени десило је било буквално преко једне ноћи. Медицина би то вероватно описала као психозу, јер сам начин размишљања се потпуно променио. Људи који воде центар 'Дуга' видели су у мени неког ко може да буде одговоран и да помогне. Ја сам имао огромну жељу да помогнем, и налазио сам начине да разговарам са различитим људима. Желео сам да видим на који начин могу да помогнем. Било ми је драго када видим да сам некоме помогао. Радио сам волонтерски, то ми је ишло, и обезбедили су ми услове да помогнем неком ко је у сличном проблему у којем сам ја.
Требало је увести људе у процес да нешто мора да се уради по корацима. Правила су морала да се поштују, и правила ће те довести у стање да постанеш функционалан члан друштва. Ми смо били на имању у Темерину, и ти си морао да будеш задужен за неки део посла. Научиш да цениш неке ствари. Имаш десет сати дневно обавезе. Када се иде напоље на радове, када водиш радника на рад, ти си одговоран за његов живот и мораш да га чуваш.
Тело се буди после неког времена, после пет, шест месеци, ти си константно са мушкарцима у центру и када ти се нека девојка насмеје, ти стекнеш осећај да си заљубљен и да си излечен. Ниси се излечио, ниси излечио узрок, и мртав си за годину дана - можда. Можда ћеш живети још 15 година, али углавном, то се дешавало. Изашао је јер се заљубио, није решио свој проблем, после шест месеци је био назад на дрогама, за годину дана је преминуо. Зато их чуваш од њих самих. Не сме да дође у ситуацију да буде у искушењу. Начин да успеш је само један, начина да пропаднеш је милион", испричао је он за поменути медиј.
Стил