Станислава Пешић рано је схватила да је глумачки позив њен животни избор, те је још током средње школе покушала да упише Академију, али је њена мајка замолила тајно да је не приме.
ФОТО: Принтскрин Јутјуб
Ипак, она није одустала и поново је дошла на пријемни на коме је монолог изводила пред Љубом Тадићем. Убрзо након Академије постала је члан Народног позоришта у Београду.
Њена прва улога била је 1958. у "Сновима од ветра" Кокана Ракоњца. На себе је скренула пажњу 1961. године, улогом Саше у "Песми" редитеља Радоша Новаковића. Иако млада, за њу је добила награду на Филмском фестивалу у Пули, после чега је наставила да ниже филмска остварења. Уједно је радила и као водитељка дечјег програма.
ФОТО: Принтскрин Јутјуб
Улога по којој Станиславу сви памте и која је остала њена "лична карта" јесте улога Олге Петровић у познатој серији "Позориште у кући".
"Жене у Загребу су се облачиле као ја, у Љубљани су се као ја чешљале, у Скопљу смејале као ја. Публика нас је све подједнако волела: камионџије су лепиле моје слике, а војници Лашинене - испричала је Станислава једном приликом.
Глумица је 1992. године оболела од рака, а за то време је одиграла и своју последњу улогу у драми "Дуго путовање у ноћ". Пред смрт је објавила књигу
"Деветнаест друштвених игара" и открила детаље о борби са опаком болешћу, али и писма која је слала деци у тешким тренуцима.
ФОТО: Принтскрин Јутјуб
За себе је рекла да је "све погрешно одиграла, била неодлучна када је требало да буде одлучна, уверена да је ружна онда када је била најлепша" и додала да је требало више да верује у себе.
Преминула је 20. новембра 1997. у Београду у 57. години живота.
