Бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте се у својим мемоарима дотакла теме атентата на Зорана Ђинђића.
Бивша главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте упозорила је некадашњег премијера Зорана Ђинђића, непосредно уочи атентата 2003. године, да је у животној опасности и да му се спрема атентат. Она му је чак и дала списак људи који су радили на његовом убиству. "Упозорила сам Зорана Ђинђића да буде опрезан. Дала сам му један интерни извештај Суда - два листа - у којем се говорило о планирању његовог убиства. Документ су сачиниле особе које су у Београду биле "моје уши и очи". Ту је био и списак особа које су радиле на његовом убиству.
"За ово знам. Не желе да направим реформе. Али немој паничити, бићу опрезан", рекао је Зоран смејући се. "Слушај, немој то да потцењујеш. Те претње би требало да схватиш озбиљно. Искуство ми говори да човек никада не може бити сигуран. Много тога може бити измишљено, али у свему томе може бити и истине".
Четири дана касније, на Зорана Ђинђића је извршен безуспешан атентат. Плаћени убица је инсценирао судар камиона и премијеровог аута. Међутим, 12. марта 2003. године, неколико минута након поднева, у једној кући насупрот зграде Владе Србије, две руке су упериле цев снајперске пушке у кичму Зорана Ђинђића и један прст је потегао обарач...", написала је Карла дел Понте својевремено у својим мемоарима "Госпођа тужитељка". Како је додала, била је у канцеларији када јој је помоћник Антон Никифоров саопштио вест да су на Ђинђића пуцали.
Фото: З. Јовановић Мачак
"Мало касније сазнали смо да је подлегао. Био је то шок, али не и изненађење. И није ме толико погодило као убиство Фалцонеа (италијански судија којег је убила мафија). Фалцоне је био колега из истог тима. Ђинђић је био једини српски политичар који је свесно прихватио ризик сарадње за Судом. Он је био тај који нам је открио вести о лешевима Албанца са Косова закопаним у масовној гробници у војној бази код Београда. Радио је на томе да се започне добровољна предаја оптуженика Суду. За мене је Ђинђић заувек остао човек са којим сам преговарала, човек на којег нисам морала вршити притисак да бих постигла хапшења или предају документа", навела је она. Каже и да је желела да присуствује Ђинђићевој сахрани. Хтела је, објашњава, одати му пошту, као и хиљаде других који су дошли да га последњи пут поздраве.
Прочитајте још
"Тим чином сам желела демонстрирати одвратност коју сам осећала према мафији која је уништавала Србију, њену економију, владине институције и пре свега органе сигурности. Свилановић је био први који ми је саветовао да не идем на сахрану. Моје присуство на сахрани би, по њему, било провокација и додатно компликовало будућу сарадњу са Судом. Отправнику послова Швајцарске у Београду Јеан-Даниел Русцху је рекао да је моја жеља да присуствујем погребу циничан покушај да привучем пажњу медија. То ме је увредило", открила је Карла дел Понте, те додала:
Фото: Профимедиа
"Телефонирала сам министру унутрашњих послова Душану Михајловићу и он ме је позвао на сахрану. Међутим, одмах затим, Београд ме је обавестио да породица Ђинђић не жели моје присуство. Нисам могла да верујем. Мој помоћник Антон Никифоров се повезао са Зорановом женом Ружицом и она ми је рекла, у име породице, да би, напротив, моје присуство на сахрани ценила. Након тога, Михајловић је тврдио да је "цела влада одлучила да ме искључи из церемоније". Свилановић ме је упозорио да бих на било којој српској граници била третирана као непожељна особа. Изгледа да су Свилановић и други у Београду помислили да могу искористити убиство премијера да оправдају изостанак сарадње Србије са Судом, тврдећи да је Ђинђић убијен зато што је сарађивао. Међутим, та тврдња је смешна.Некадашња хашка тужитељка сматра да су "мотиви Зоранових убица били јасни". Како наводи, они су пре свега хтели да задрже привилеговане позиције захваљујући којима су могли да се некажњено посвете својим криминалним активностима.
Фото: О. Радошевић
"Атентат су извршили припадници Црвених беретки. Та војна јединица је окупљала људе изабране од стране Милошевићевих тајних служби који су починили многе злочине у Хрватској, који су учествовали у геноциду у Босни и Херцеговини и масакрима цивила на Косову, а који су парадирали улицама Београда као хероји. Ти исти људи су били део мафијашке мреже, која се бавила уценама, изнудама, присиљавањем на проституцију, трговином наркотицима, оружјем, која је организовала плаћена убиства и сличне активности, из којих су разни криминалци извлачили профит. Њихов командант је био Милорад Улемек Луковић, звани Легија, дезертер из Легије странаца. Управо он је организовао атентат на Ђинђића. У годинама пре пада Милошевића, Легијини шефови су били Френки Симатовић и Јовица Станишић, једни од главних актера ужасног насиља које је имало за циљ стварање велике Србије", наводи дел Понте у мемоарима. Подсећа да су српске власти, након Ђинђићевог убиства, покренуле "масивну акцију против организованог криминала, која је носила назив Сабља".
"Резултирала је стотинама ухапшених и осветљавањем мноштва нерешених злочина, између осталог и везе између групе извршилаца атентата на политичаре и Милошевића, његове супруге и других актера његовог режима", каже она.
(Мондо.рс)
БОНУС ВИДЕО:
