Миле Новаковић, бивши начелник Управе криминалистичке полиције (УКП), имао је важну улогу у акцији "Сабља" након убиства премијера Србије Зорана Ђинђића. Он је раније у разговору за "Курир" рекао да је и даље мистерија где се скривао командант Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорад Улемек Легија, а открио је и како се предао полицији.
"Остаће велика мистерија где се скривао, ко су му били јатаци, када је дошао у кућу у Филмском граду... Легија је, без инсистирања да прича о томе, само рекао да се све време крио у кући, у тајној просторији, у коју је улазио кроз плакар. Једино је сигурно да је на дан предаје, 2. маја 2004. године у поподневним часовима, изашао из своје куће на улицу и представио се обезбеђењу Жандармерије. Тог дана, његова супруга Александра је отишла с децом у посету рођацима у Вуковар, где је рођена, да би искористила првомајске празнике. Кад она није била у кући, Легију је опслуживао њен брат од стрица. Живео је с њима. Зашто се Легија предао? Највероватнији разлог је што више није могао да издржи. Пукао је.
Велики Легија је био главни у Београду. Могао је да ради шта хоће, да лумпује, пуца у кафићима, пали, да отвара свака врата ногом, ако треба. Свуда, па и у влади. Био је бог. А онда, годину и по дана скучен и сабијен у некој земуници, не сме да провири. То је, сигурно, био распад у његовој глави. Његов мозак то више није могао да прими. Политичка промена и сигнали које је препознавао пратећи медије, као и могуће поруке које је добијао од сабораца и пријатеља, тог лепог, сунчаног дана извукли су га из пећине", тврдио је Новаковић.
Потом је описао како је изгледала предаја Легије. Тада је чуо да је Легија био припит, можда и надуван.
"Кажу да је био припит, можда и надуван. Брадат, с дугачком косом, када се појавио испред куће, уплашио је жандарме. У страху који их је блокирао, повукли су се неколико метара. Извукли су пиштоље и држали га на нишану. Александрин рођак није успео да га задржи. Панично је звао Александру: 'Изашао је испред зграде, хоће да се преда'. Оставила је децу, села у џип и појурила назад, тражећи да разговара с њим, да покуша да га убеди. Одбијао је разговор. Од жандарма је затражио да зову команданта Жандармерије Гурија, каже им: 'Шта сте се ус*али као пи*ке?' ", наставио је Новаковић.
Прочитајте још
Када се предао, Легија је одведен у седиште МУП у Улици кнеза Милоша. Ту су били тадашњи министар полиције Драган Јочић, министар правде Зоран Стојковић и Раде Булатовић, шеф Безбедносно-информативне агенције (БИА).
"Ту је био и директор РТС Александар Тијанић, са задатком да ту предају и прву причу документује. Легија је дочекан на високом нивоу, попут најважнијих државних личности. Прво што им је рекао било је: 'Решио сам вама да се предам, имам поверења у вашу власт'. Могу да замислим то усхићење и радост: велики, недодирљиви Легија има поверење у нашу власт. Заборавили су да разговарају са организатором убиства премијера Ðинђића, Стамболића, функционера СПО на Ибарској магистрали... Иначе, одмах су позвали и фризера, који је ту, у канцеларији, средио Легију и припремио га за телевизију. Нису хтели да га прикажу као Садама Хусеина, чупавог, брадатог и несређеног", навео је Новаковић.
Открио је чудну ствар у истрази и акцији хапшења. Према његовим речима, то је био јединствени пример у полицијској пракси.
"Ово је био јединствен пример у полицијској пракси да је ухапшен бегунац број један у историји нашег правосуђа, а да се забрани да увиђајна екипа оде у кућу, нађе то наводно скровиште, фото-документује, потврди целу његову причу... Питање је шта би се ту све нашло... Ту би се сигурно утврдило и колико је боравио у кући. Међутим, одговор из врха МУП је био - 'Ма, то сада није важно'. Нико није разговарао ни са Александром, ни с рођаком који га је чувао...", присетио се Новаковић.
Многи су се тада питали да је Легија склопио одређени договор током предаје. Тада је, како тврди Новаковић, Легија нудио информације о "Чеди, Беби, дроги, хероину", али до договора ипак није дошло.
"Иза затворених врата пао је велики, неочекивани договор: 'Све ћу да вам испричам о Ђинђићу, Чеди, Беби, дроги, хероину'. Разговор је трајао до пред зору. Они нису знали - или нису хтели, вероватно ни министар правде - да је била законска обавеза да Легију предају потражиоцу и, у најкраћем року, одвезу у ЦЗ. Са таквим лицем, без дозволе надлежног органа који је расписао потрагу, нико није смео да разговара. Није ми јасно зашто Легија није склопио неки споразум с државом, да добије неке уступке за породицу и слично. Не може да му се смањи робија, али могао је вероватно да добије неке уступке, а да заузврат каже све. Он би могао све да разоткрије, да се коначно заврши прича о убиствима Стамболића, Ðинђића, Ћурувије, на Ибарској магистрали... А доста може да открије и некадашњи шеф ДБ Раде Марковић", објаснио је Новаковић.
На крају је говорио о наступу Легије на суду. Очекивали су "бриљантан наступ", а догодило се скроз супротно.
"То је тек било изненађење. Мислили смо да је Легија паметнији, да ће да бриљира на суду. А он је почео неку опширну, смешну причу: да је, по налогу Ðинђића и Чеде, хероин који је заплењен у полицији преносио ван земље, у Румунију, тако што су његови људи ронили испод Дунава...", закључио је Миле Новаковић.
БОНУС ВИДЕО: