Смрт председника "Јединствене Србије" је веома погодила певачицу Гоцу Лазаревић која је отворено говорила о односу са њим за Пинково "Ново јутро".
Драган Марковић Палма веома је ценио лик и дело Гоце Лазаревић, а она је открила како је реаговала када је чула да је преминуо:
- Сузе су биле. Прво су биле сузе, а онда је било размишљања и сећања, асоцијација на сарадњу која траје око 35 година. Ја посматрам Драгана из другог угла, музичког угла сарадње, ја га само тако познајем. Био је велики родољуб, велики отаџбинац. Ми смо јако мало причали у тих 35 година, али смо се фантастично разумели. Волео је у мени то што је осећао, не само то што ја певам отаџбинске песме. Осетио је у дубини душе да сам ја отаџбинац, због тога ме је изузетно поштовао и ценио, јер је он велики традиционалиста и родољуб, између свега осталог што је био. Музика и спорт, то су му били велики вентили. Обожавао је музику, због тога је имао и телевизију. Волео је народну музику, хармонику - причала је Гоца па наставила:
- Код њега је био рад, ред, дисциплина. Сам је био највреднији, то је очекивао и од својих сарадника и мислим да је увек радио само са таквима. Ја сам била једна од тих. Људи су га површно гледали, као строгог, озбиљног човека, а увек је био свеприсутан, у сваком сегменту онога што је радио. Сваког лета сам певала концерте у најлепшем парку у Србији, Поток, у сваком селу у које припада Граду Јагодина. Имао је у себи и дете, поред тога што се веселио уз музику, када ме је гледао се смејуљио. У пролазу само каже:" Молим те, ово да радиш на сваком концерту". Смејао би се мојим скечевима на концертима, волео је мој смисао за забаву и хумор, радост коју сам делила са публиком.
Певачица је признала да су једно време били на "ратној нози".
Прочитајте још
- Имали смо ми једну чарку зато што нисам стигла на време на његову телевизију, али не мојом кривицом, јер претходно снимање није било завршено на време. Ја сам све то објаснила, међутим није хтео да прихвати објашњење него ми је рекао:"Мрш тамо!" То никада нећу заборавити. Окренем се са својом торбицом, кренем кући. Двадесет њих се окрене да ме заустави, ја кренем према њему и кажем:"Шта је?! Хоћеш да ме убијеш", он се збунио, вратио се назад. Нисам хтела да говорим са њим годинама. Када је било бомбардовање, звали су ме да дођем у Јагодину. Рекла сам: "Нека се јави господин Палма и нека ми се извини". Не да се јавио, не да ми се извинио, него је клекнуо на тргу, плакао је као мало дете и тада је први пут рекао: "Мајко Српкињо", симболично, због песама које сам ја отпевала.