Његову каријеру прекинуо је инцидент који се догодио 1993. године када је глумац након сукоба са групом младића, усмртио двојицу и једног ранио. Прво је осуђен на 15 година затвора, а казна се касније смањила на 13, да би на крају глумац иза решетака провео четири године и седам месеци. У својој књизи "Падре, идиоте" писао је о данима по изласку на слободу.

Фото: Н. Скендерија

 

 

Управо у њој описао је и сусрет са Жељком Ражнатовићем Арканом, који се догодио мало након његовог ослобађања. Код њега је дошао у друштву легендарног Драгана Гаге Николића. Састанак се одиграо на стадиону "Обилић", а Гага је, како је написао Лаушевић, желео да му помогне да изађе из земље у моменту када су тензије око његове пресуде и пуштања на слободу и даље биле велике.

Сусрету је присуствовала и Арканова супруга Светлана Цеца Ражнатовић.

Фото: И. Маринковић

 

 

"Стадион 'Обилића', нешто касније. Ручамо "дечју радост" - брдо похованих телећих шницли и пире. Домаћинска атмосфера. Лимунада и вода. Питам Цецу (Ражнатовић) како је задовољна снимањем Коштане са Стојаном Стојчићем.
'Аааа... '- даде неки неодређени коментар.
На то Жељко (Ражнатовић - Аркан) добаци:
'Ма, нема ништа од тога!'
Гаги је некако пошло за руком да искамчи вотку од конобара, не би ли џентлменски избегао поглед са Цециног деколтеа. Мало касније Жељко ме изводи на терен да прошетамо.
'Знаш да ме један мајмун питао је л’ ово стадион по оном глумцу, Милошу Обилићу? И како је изгледао Обилић? Ко ти, брате! Мораш то да чуваш! То смо ми! Срби! Није Србија шака пиринча да је позоба свака врана коју донесе ветар! А?', загрли ме.
Осмехнух се. Не осећам се пријатно, мада он све ради да буде другачије.
'Знаш, пуно мојих је тетовирало твоју фацу на груди, мишку, један и на...', смеје се.
'Бог и Шотра су то тако наместили...', скроман сам, као да полажем пријемни за Хиландар.
Аркан шутну једну од фудбалских лопти која му се нашла на путу. Одлете преко ограде стадиона.
'Треба мало да се склониш, све ће то да се заборави.'
Ја... не могу.
'Шта, ку**ц, не можеш?', даје знак једном момку у тренерци да нађе лопту.
Да заборавим.
'Може, може, све се заборави! Иди, отпутуј негде на пар година...'
Немам ни пасош још увек. - Нагло ми се припушило, али ем сам на спортском објекту, ем у друштву познатог антиалкохоличара и противника пушења.
'Је*о пасош, ’оћеш то сад да завршимо? Тапи (Драган Малешевић)? Сад, док шетамо?', узима телефон.
Одмахнух главом. Погледа ме, а њему узвратити такав поглед није лако. Ни здраво. А леп је дан иначе, помислих. Чак и овакав, без никотина.
'Ја не волим сисе! Мислим да ти ниси! Јесам се за*еб’о, можда?'
Слегнух раменима, једнако гледајући ведрину изнад стадиона "Обилића". Кад добро размислим, ја сад стварно не знам да ли сам сиса или маша. Поготову кад стојим пред овим машом...
Поред аут-линије стоји паркиран џип. Иза гола још један. У оба има људи. Дотрчава момак у тренерци са капије, спасио је ону лопту.
'Ево ти мој број, тwентy фоур/севен! Шта год треба! То ти је мој дуг, због Наталије (Арканова бивша супруга). Увек је лепо говорила о теби. Нисам хтео пред Цецом.'
Хвала ти, Жељко!
'И, за*еби ове глумце! Гага је легенда над легендама, али сви пуше, пију, је*оте! Ал’ ти живи свој живот! Нико то други неће! Главу горе! Сад је све готово! Дон’т бе цлоуд он а суннy даy!"

Лаушевић је ипак на крају отишао из Србије и населио се у Њујорку са својом породицом - тамо је сазнао за Арканову смрт о којој је такође писао.

Фото: Н. Параушић

 

 

"Аркан. Убијен исто, ликвидиран пре неки дан. Жалим га, искрено. Људе памтимо по личним односима. Моји и његову су били коректни. И са њим, и са његовим женама. Ако је Аркан био крив, ако је био зликовац, крив је суд, затим и држава, он на крају. Нисмо јурили један другог да се дружимо. Ретки сусрети су били неиспланирани, сем последњег, кад ме је забринути Гага из најпријатељскијих побуда одвео код њега. На правду те обавезује историја. Како год, ниједна историја, ниједан праведан суд не тражи од тебе (сем оног голооточког времена) да се одричеш пријатеља, родбине, ма како они пресудили и ма колико се ти не слагао са њиховим ставовима и поступцима", пише Лаушевић у једном делу своје нове књиге.

БОНУС ВИДЕО: