Огњен је једном приликом говорио о најтежем тренутку у животу, када је мами и сестри требало да саопшти да је Зоран убијен.
- У један сат после поноћ полицајци су закуцали на наша врата. Добили су задатак од надређених да нам јаве лоше вести. Саопштили су баш мени. Имао сам само 16 година и морао сам да кажем мајци и сестри да је тата убијен – рекао је Огњен тада, па додао:
Фото: АТА имагес
- Недостаје ми тата и знам да би мој живот био потпуно другачији да се то није десило. Био сам тинејџер када се то десило. Много тога је пало на моја леђа, трудио сам се да мајци помажем колико сам могао. Максимално се жртвовала за мене и сестру и зато ћу бити вечно захвалан - истакао је Амиџић.
Једини траг на који је полиција наишла у истрази је то што је неколико дана после убиства у хрватском листу изашла прича написана на основу забелешки које је Амиџић носио у торбици.
Прочитајте још
- Сањам оца и дан-данас иако је прошло 29 година. Тај злочин није решен, и даље лебди у ваздуху. Било је неких трагова и доказа у истрази, рецимо забелешке мог оца, које је у тренутку погибије имао у торби, очигледно су некако дошле до хрватских новинара.
Фото: Инстаграм принтскрин/ognjenamidzic
- То је био најопипљивији траг који је могао да се прати тада, али од тога није бло ништа. Мислим да је и немогуће открити после толико година ко је починилац, али је јасно као дан да су то урадиле хрватске војне снаге, ту нема филозофије - испричао је Огњен за “Хит”, па додао да је страшне ствари преживео и после тога.
– Моја рукометна екипа и ја смо тада осванули у хрватским новинама као "млади четници који су регрутовани", а имали смо тек 15 или 16 година – казао је Огњен.
(24 седам)
БОНУС ВИДЕО:
