Азијаткиња Чу Ка Јинг и њен партнер живе у Сингапуру, а свог сада 27-годишњег аутистичног сина Себастијена преселили су на Бали пре шест година.
"Била је то вероватно најтежа одлука у мом животу, и као мајци и као људском бићу да "напустим" некога као што је мој син. Не говори, нема способност да се повеже и успостави односе са људима на начин на који већина нас ради. Због тога му је заправо изазов да се повеже са другима и уклопи у друштво", рекла је мајка за ЦНА, преноси Родитељ.хр
Госпођа Чу је родила Себастијена у Сједињеним Државама, а када је напунио 10 година, породица се преселила у Сингапур. Мајка га је школовала код куће и трудила се да га припреми за самосталан живот. Али ствари су кренуле низбрдо након што је напунио 15 година. Она је почела да буде мета његових напада.
"Мислила сам да ћу умрети када он напуни 20 година. Постао је веома љут. Викао би на мене, није поштовао правила која сам поставила и није га било брига. Вриштао би као животиња и ударао ме", каже мајка и додаје да никада није знала шта ће изазвати његов бес. "Ударио ме једном након што сам му рекла да су му панталоне премале, порастао је. Напади су се настављали, бацио би ме на под или би притиснуо моју главу о зид", каже госпођа Чу.
Прочитајте још
Ствари су постале толико лоше да је мајка морала да избегава јавни превоз. Инсистирао је да седне у задњи ред аутобуса, на средње седиште које има појас. Ако је то место већ заузето, он би натерао особу да се помери буљећи у њу. Чак би и неисправан појас могао да га разбесни. Почео би да удара главом у аутобус, а онда би ме напао да ме натера да покушам да поправим ситуацију", рекла је она.
Госпођа Чу се плашила да ће се Себастијен једног дана толико наљутити да би је могао убити. "Не плашим се смрти, за мене то није велика ствар. Али сам се плашила да би се после тог чина могао наћи у невољи, да ће му то уништити живот. И нисам хтела да се то догоди", рекла је она.
До одлуке да га пресели на Бали дошла је после породичног одмора на мирном индонежанском острву 2012. Тамо је схватила да је њен син смиренији када је окружен природом. Након што је напунио 20 година, послала га је да живи у селу на Балију, острву које су први пут заједно посетили 2016. године. Нашла му је вилу опремљену сигурносним камерама и чувара који ће се бринути о њему. Али ни то није био лак задатак. Само једна особа је остала са њим свих 6 година, остали су се смењивали. Такође је, у почетку, путовала код сина сваке две недеље. "Првих неколико година је било јако тешко", закључила је она и признала да је у њему видела позитивне промене.
"Не у смислу да је почео да прича, или да ће нас увек поздравити и рећи нешто. Највећа промена је око нас. Коначно смо одбацили очекивања да ће се икада понашати као други људи", каже она.
(Курир.рс)
БОНУС ВИДЕО:
