Док су у Бриселу 1958. године још увек постојали људски зоолошки вртови где су се људи и деца из Африке, као животиње, приказивали радозналим Европљанима, у Србији су, афрички студенти дочекивани са великим поштовањем, како и доликује.
На ову историјску чињеницу указала је једна Американка која тренутно живи у Србији.
Она је на Тик Ток налогу "observationswithmyeyes" објавила снимак у којем је показала слику афричких и наших студената како стоје заједно и разговарају, а поред ње и чувену фотографију тамнопутог детета које је оградом раздвојено од белих Европљана, које га посматрају као да је неко чудо.
Прочитајте још
- Мислим да српски народ треба да буде поносан на ово! Као уосталом сви народи бивше СФРЈ. И то због тога што је 1958. године одржан скуп афричких и српских студената у Студењаку. Наизглед не тако велика ствар, али погледајте, с друге стране, слику из Брисела - афричко дете у кавезу, у људском зоолошком врту - навела је она и додала:
- Ако бисмо поред ових фотографија поставили и неку из САД, то би вероватно били бели људи како пљују по црним Американцима - рекла је она показавши слику девојчице Руби Бриџис, која је била прво афроамеричко дете које је похађало некадашњу основну школу Вилијам Франц у Луизијани.
И ово је прилично позната фотографија. Шестогодишња девојчица. Црна коврџава коса уредно зачешљана и закачена шналом. Хаљиница и џемпер беспрекорно испеглани и чисти. Од остале деце разликовала је њена боја коже и чињеница да је окружена гомилом полиције. Полиција је била ту да је брани од разуларене масе која није хтела да дозволи да афроамеричко дете крене у школу са њиховом децом.
- Ово је Америка 1960. године. Ова девојчица има шест година и мора да има обезбеђење да би ишла у школу, јер ту су људи који су тако љути на ову малу шестогодишњу девојчицу, да обезбеђење мора да је штити. Погледајте разлику! - рекла је она и поново показала слику на којој се виде афрички и српски студенти како, у миру и складу, о нечему живо причају.
Фото: ТикТок принтскрин/observationswithmyeyes
- Мислим да би више људи требало да зна о историји Покрета несврстаних, као и о Југославији. Можда тај концепт није био одржив, али је једно време функционисао. Било је златно доба. Било је то лепо место за живот, други најјачи пасош на свету... Било је етничких тензија, али на свету не постоји расни или етнички рај. Важно је да још увек можете да живите леп живот - испричала је она и додала да постоји још једна ствар која јој се свиђа у Србији.
- Нисам толико уплашена као што сам била док сам живела у САД. Фрустрирајуће је колико је у САД насиље нормализовано - каже она и додаје да Србија нема толики БДП као САД, али је овде стопа криминала ниска. А то је, према њеном мишљењу, зато што Србија није, као неке друге државе, изграђена на ропству.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
