- Одрастао сам у једној доброј, нормалној и здравој свештеничкој породици и од малих ногу имао сам све што сам пожелео. Током златних година Лепе Брене и “Слатког греха” одлично смо зарађивали, али паре које сам уштедео уложио сам у банку покојне Дафине Милановић и као већина штедиша - остао без свог капитала. У мом случају, чувена изрека могла би да гласи: “Имати, па немати, па опет имати” јер сам са Бреном и Бобом Живојиновићем неколико година након тога основао “Гранд продукцију” - рекао је Поповић и наставио причу:
- Имао сам 24 године када је тата 1978. погинуо у саобраћајној несрећи. На ауто-путу, испред искључења за Руму, на његов аутомобил налетео је "мерцедес" загребачке регистрације. Када ме је мајка пробудила и саопштила ми шта се десило, био сам као хипнотисан. После мучне борбе за живот, умро је у болници. Ни данас не знам да ли је возач који га је усмртио завршио у затвору - рекао је Саша за "Глоссy" и додао колико га је то искуство променило.
- Изгубити родитеља је веома тешко искуство. Док је био жив, сећам се да ме је увек нервирало све што је мој отац изговарао. После његове смрти, кад год бих доносио неку важну одлуку, размишљао сам како би се он поставио у тој ситуацији - испричао је Поповић.
Прочитајте још