После развода, Мирољуб је у отвореном писму изнео прљаве детаље из њиховог брака. Све је објаснио 1987. године, а разлог развода био је наводно њихов кућни пријатељ Драган Стојковић Босанац:
- Драган Стојковић Босанац, Тахир Туркалић и ја били смо дугогодишњи нераздвојни сарадници у послу и приватном животу. Заједнички смо радили многе пројекте, а мотив нам је био креирање новог звука у народној музици. Као пример такве необичне сарадње могу да наведем да сам Драгана Стојовића чак позвао да свира и на плочи моје тадашње супруге Весне Змијанац. У то време Драган Стојковић нам је био кућни пријатељ и он је заиста једини човек у кога не бих посумњао да би ми се икада мешао у брак, а накнадно сам сазнао да је у октобру прошле године већ био са Весном и после тога. У новембру сам се споразумно растао са Весном Змијанац, сазнавши за њене многобројне авантуре - навео је Мирољуб Аранђеловић Кемиш тада у отвореном писму.
Кемиш је желео да тим писмом заврши један ружан период, а нагласио је да је Весна од њиховог брака направила пропаганду:
Прочитајте још
- Почетком децембра сам се иселио из заједничког стана у Љешкој улици, а у јануару, када сам дошао по своје ствари, у стану сам затекао новоименованог уредника пропаганде ПГП РТБ, Владу Јовановића, с којим је Весна касније добила ћерку Николију, у врло домаћој атмосфери (у гаћама). О њему, иначе, имам врло позитивно мишљење, као врло способном пропагандисти, који свесрдним ангажовањем може много да учини на афирамцији неког певача. Међутим, афирмација Весне је овог пута ишла преко Зорициних и мојих леђа, јер је пропагандни тим Весне Змијанац смислио да би за њу било најбоље да афирмацију тражи песмама и имиџом у којима оплакује "несрећну љубав" са мном. Не мислим да је постојала зла намера, међутим, Веснина тенденциозна афирмација претворила се у мору куће у којој ја сад живим. Очигледно да постоје људи који су поверовали тим пропагандним махинацијама, па нам буквално не дају мира, даноноћно нас узнемиравају телефоном, пишу бљувотине по кући и не дозвољавају да нормално живимо и радимо - написао је тада Кемиш у отвореном писму.