Ово је један од пет највећих празника посевећеног Пресветој Богородици, као и крсна слава бројних породица. Ваведење је и слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.

Овај дан у црквеном календару обележен је црвеним словом и представља сећање на дан када је Пресвета Богородица предата на службу Богу.

Богородица се сматра заштитницом жена породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена. Овај велики црквени празник увек пада у време Божићног поста, па је и славска трпеза посна. Без обзира на то у који дан падне, дозвољена је риба.

О Ваведењу Пресвете Богородице

Ваведење се слави као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане.

По обећању да ће дете које им Господ подари посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм. У свечаној поворци, Марија је ишла између мајке и оца, а иза њих кретали су се многи рођаци и пријатељи.

На улазу у храм, Марију је дочекао првосвештеник Захарија, отац Светог Јована Претече и Крститеља и увео је у светињу, где је била до своје 12 године.

После смрти родитеља, Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому Богородица Марија је и примила благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.

Веровања која се везују за Ваведење

На данашњи празник према народном веровању, добро је отићи на службу у цркву.

Жене које не могу да имају децу одлазе у манастире и проводе читаву ноћ у молитвама, а верује се да Богородица увек услиши искрене молитве жена.

БОНУС ВИДЕО