Ово је један од пет највећих празника посевећеног Пресветој Богородици, као и крсна слава бројних породица. Ваведење је и слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.
Овај дан у црквеном календару обележен је црвеним словом и представља сећање на дан када је Пресвета Богородица предата на службу Богу.
Богородица се сматра заштитницом жена породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена. Овај велики црквени празник увек пада у време Божићног поста, па је и славска трпеза посна. Без обзира на то у који дан падне, дозвољена је риба.
О Ваведењу Пресвете Богородице
Ваведење се слави као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане.
По обећању да ће дете које им Господ подари посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм. У свечаној поворци, Марија је ишла између мајке и оца, а иза њих кретали су се многи рођаци и пријатељи.
Прочитајте још
На улазу у храм, Марију је дочекао првосвештеник Захарија, отац Светог Јована Претече и Крститеља и увео је у светињу, где је била до своје 12 године.
После смрти родитеља, Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому Богородица Марија је и примила благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.
Веровања која се везују за Ваведење
На данашњи празник према народном веровању, добро је отићи на службу у цркву.
Жене које не могу да имају децу одлазе у манастире и проводе читаву ноћ у молитвама, а верује се да Богородица увек услиши искрене молитве жена.