Један од највећих светских писаца у историји књижевности Фјодор Достојевскиводио је буран, турбулентан живот пун обрта и немира, а такав је био и онај његов нежнији део - љубавни. Волео је једну Ану која га је извлачила из понора у које је упадао.
Фото: Википедија
Љубав која је никла у дубоком мраку патњи и тешкоћа, љубав која је прешла праг скепсе и несигурности, постала је темељни ослонац Фјодора Достојевског. За писца, чије је име заувек урезано у историју књижевности, живот је био борба, а душа често оптерећена тежином несреће. Ипак, када је највише патио, љубав је пронашао у особи која је била светлост у његовој тамној свакодневици – Ани Григорјевној Сниткиној.
Фото: Профимедиа
Достојевски, човек који је као писац преживео емотивне и финансијске бродоломе, болести и изгнанства, пролазио је кроз најцрње периоде живота управо када је упознао Ану. Био је оптерећен дуговима, болестима и очајем, али у Ани је пронашао не само верну сарадницу, већ и жену која је постала његова светлост у најмрачнијим тренуцима. Ана је била одлучна, озбиљна, али и саосећајна. Њена озбиљност није била туробна, већ је била одраз унутрашње снаге, способности да стане уз њега и у најтежим тренуцима.
Кроз заједнички рад на "Коцкару", роману који је Достојевски морао да заврши под огромним притиском, њихова међусобна повезаност је растла. Достојевски, исцрпљен и препун сумњи, све је више говорио о својим несрећама и патњама. Ана је слушала са пажњом, али никада није нудила само сажаљење – она је била више од тога.
Фото: Профимедиа
Њена снага, нежност и способност да га развесели, без обзира на његову дубоку тугу, били су оно што му је било потребно да преживи.
Прочитајте још
Ана је била светло у његовој тами
Писац је у себи носио дубоку патњу, али је стално трагао и за светлом, које ће се управо појавити у облику Ане.
Фото: Профимедиа
Убрзо, између њих двоје створила се снажна, интимна веза. Ана је постала ослонац Достојевском, његова "светиљка", која је помагала да се ослободи од својих најмрачнијих мисли. А Достојевски, с друге стране, почео је да препознаје у Ани више од сараднице. У њеној озбиљности и стрпљивости, пронашао је љубав која није тражила ништа заузврат, осим што је желела да га воли, да буде ту за њега.
- Сваког дана ми је кроз разговор споменуо неку несрећну сцену из своје прошлости. Једном приликом морала сам да га питам: "Зашто се, Фјодоре Михајловичу, увек присећате само тешких времена? Причајте ми некад о томе како сте били срећни", писала је Ана у својим мемоарима, сећајући се тих дана. А Достојевски је одговорио са искреношћу која је била само њему својствена:
- Срећан? Али ја још никад нисам био срећан. Бар не на начин на који сам желео. На то још чекам.
Одатле и Анин савет за срећан брак
Ова искреност и дубока патња нису их раздвојиле. Ана је у Достојевском препознала ону несрећну душу, уморну од живота, која је ипак жељна љубави. И као што је Ана одговорила у једном од својих одговорних тренутака:
- Зашто би било немогуће? Ако га волиш, бићеш срећна и нећеш жалити ни за чим, а то се препричава и као њен ултимативни савет за срећан брак.
Иако је Достојевски испрва био несигуран, било је јасно да је њихова љубав била нешто више од једноставне физичке привлачности. То је била љубав која је прерастала у међусобну духовну повезаност. А након што је Достојевски запросио Ану на тако необичан, али дубоко емотиван начин, њихова судбина је била запечаћена.
Фото: Википедија
- Замислите на тренутак да је тај уметник – ја. Замислите да сам вам управо признао љубав коју гајим према вама. Замислите да сам вас управо запросио. Реците ми, шта бисте ми у том случају одговорили? Упитао је Достојевски, а Ана је са пуним поверењем и љубављу одговорила: "Рекла бих да вас волим и да ћу вас заувек волети."
Њихова љубав је била јача од свега
Венчали су се 15. фебруара 1867. године, а заједно су провели 14 година. Заједнички живот, како је Достојевски предвидео, био је пун искушења, губитака и борби са дуговима. Иако су у браку доживели много несреће, љубав коју су гајили једно за друго била је њихова светлост, њихова снага која их је носила кроз све олује живота. Фјодор је наставио да се бори са својим унутрашњим демонима, али Ана је била ту, његова светиљка, ослонац, жена коју је волео више од свега.
Ана је, уз огромну љубав коју је пружала Достојевском, показала и своју снагу. Била је његова непоколебљива подршка у пословним стварима, преузимајући контролу над издавањем његових дела и постављајући га као једног од највећих писаца Русије. Она је била предузетница, жена која је успела да направи бренд од његовог имена, у време када су жене биле далеко од пословних сфера.
Фото: Википедиа
Њихова љубав била је дубока, пуна патње, али и страсти, снаге и оданости. У светлу ове љубави, Достојевски је могао да створи своја најважнија дела, а Ана је била кључна у његовој свакодневној борби за живот. Били су различити, али су једно друго у потпуности разумели, у чему се можда крије и кључ њихове дубоке и трајне љубави. Како је Ана написала у својим мемоарима:
- Због тог нашег заједничког става успели смо да проведемо 14 година у браку волећи се више из дана у дан.
И та љубав, која је преживела многе тестове, била је један од најлепших и најпотреснијих аспеката живота Фјодора Достојевског.
Курир
