Еру Ојданића сви знамо као весељака, али није све одувек било тако весело у његовом животу.
Како сам истиче, напоран рад, али и одрастање у сиромашној породици научили су га да цени праве вредности.
- Живели смо у кући од дрвета, а била је покривена оним плавим каменим плочама које су у мајдану вадили мајстори. Они су клесали те плоче, тада није било црепа, него камен на кров и то ти је - присетио се певач у емисији "Живот прича приче".
Фото: АТА имагес
Упркос лошој финансијској ситуацији од својих снова никада није одустајао, а како тврди од малих ногу је био сигуран да ће музика бити његов животни пут.
- Чим сам научио три кола да свирам, ја хармонику коју ми је отац купио ставим на леђа, седнем на половну бициклу коју ми је такође он купио и правац на Ибарску, од кафане до кафане. Тако сам почео да зарађујем паре. И од једног динара сам одмах умео да направим три. То је било невероватно - истиче Ојданић са поносом.
Фото: Јутјуб принтскрин/AmiG Show
Након тога су уследиле песме, наступи, гостовања и фестивали, а што би рекли све остало је историја. Међутим уследио је моменат који је певачев живот потпуно променио. Са само деветнаест година постао је отац, а његово прво дете рођено је као инвалид.
- Јасмина је инвалид од рођења. Откад се родила, Јасмина живи са мном. Њу су бабице на рођењу извлачиле на вакум и… Одмалена је време проводила са мојом мајком. Баба Радина је, у ствари, њу одгајила више него Љупка, јер Љупка је радила годинама, овде у мотелу, тако је то било… Када су је порађале, бабице су беби том приликом оштетиле неки мождани нерв. Због оштећења тог нерва она не може да говори како треба, осамдесет посто је инвалид. Јасмина је значи остала инвалид, али хвала Богу није инвалид сто посто, да је непокретна, у колицима, да мора да користи пелене, знаш већ… Хвала Богу није тако, она само има проблем са отежаним говором. Она осим тога феноменално функционише - отворио је душу Ојданић.
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
