Керамичар у Србији данас може да заради бољу плату од програмера. Са два до четири ангажмана месечно, може да му остане и до 3.000 евра у џепу. Овај занат је све више на цени, а добар мајстор има погођене послове и пола године унапред. Занатска одељења у школама, ипак све су празнија, а ни шегрти се не отимају за добре мајсторе. Саговорници Инфостуда, који се уградњом керамике баве дуже од деценије признају да је посао тежак и изазован, али да од њега живе као господа и да га не би мењали.
Назив смера у Грађевинској школи збунио и ђаке и родитеље
Од ове школске године керамичарски смер је добио други назив – полагач облоге, што је можда збунило родитеље и средњошколце, па Средња грађевинска школа у Београду није напунила одељење од 30 ђака.
Према речима директора ове школе Радета Зејака, нови европски стандард квалификација занимања направио је забуну, али да ће сада будући полагачи облога добити знање из уградње не само керамике, већ и подлоге од других материјала попут паркета, таркета, мермера… Како каже, различити материјали захтевају различите технике постављања.
"Ове занатлије су изузетно тражене и иако сваки занат може и кроз праксу да се научи, школовање пружа много шире стручно знање. Ове године смо због те промене назива, међутим, имали око 30 одсто мање уписаних ђака него претходне године – свега око 20. У још двадесетак школа у Србији које обухватају и подручје грађевинарства али нису искључиво грађевинске као наша, за овај смер обучи се још неколико десетина ученика. У просеку, укупно из свих средњих школа у Србији, годишње око 100 керамичара изађе на тржиште рада", каже Зејак за Инфостуд.
Како објашњава, просечна зарада керамичара је око 1.500 евра. Цена постављања плочица је око 20 евра по квадрату и то не укључујући припрему, хидроизолацију и рад са водоводним и канализационим инсталацијама.
Прочитајте још
За поплочавање купатила од 30 квадрата 600 до 1000 евра за "руке"
Према речима керамичара Милете Петровића, наставника праксе у Грађевинској школи, од овог заната може лепо да се живи. Добар мајстор се, како каже, чека месецима. Неки од најбољих ђака на пракси, који освајају и награде на такмичењима, већ током школовања раде самостално и зарађују озбиљан џепарац.
"Посао је данас тежи него раније, јер су плочице које се нуде на тржишту много захтевнијих димензија и материјала па се траже посебна знања и технике. Код реновирања рецимо купатила или кухиње, најмање 20 до 30 квадрата треба да се покрије плочицама, а најчешће је то двоструко већа површина", каже саговорник и додаје да се квадрат плочица, у зависности од врсте и димензија, креће око 40 евра. На тржишту има много разноврсног материјала, плочица различитих величина, а чак је радио и купатила где само једна плочица кошта 500 евра.
За поплочавање 30 квадрата купатила, кухиње, терасе или ходника, само "за руке", у просеку треба издвојити око 600 до 1.000 евра. Керамичар месечно, тврди саговорник, може без проблема да заради између 2.000 и 3.000 евра, радећи стандардно двадесетак дана, по седам до осам сати дневно.
"Само постављање плочица може да се заврши за три до четири дана, али посао са водоводним и канализационим инсталацијама, припремни радови и хидроизолација захтевају додатно време и трошкове. Сређивање купатила, са рушењем и осталим неопходним радовима траје око две недеље", каже Петровић.
Како објашњава, након трогодишњег школовања, као и неколико година интензивног рада на терену, млади керамичар може да се упусти у самосталан рад. Већина ових занатлија на терену, међутим, раде без дипломе, а посао су научили кроз праксу.
За почетак посла – машине и алат потребно око 2.000 евра
Својим занатом задовољан је и Марко Миљковић који је после завршене средње Електротехничке школе, случајно ушао у керамичарске воде.
"Почео сам као помоћник, непланирано, али имао сам среће да радим са одличним мајсторима и сјајним људима уз које сам много научио и схватио да ми се посао допада", прича Миљковић за Инфостуд и додаје да је у послу дуже од деценије, а пре неколико година са још тројицом пријатеља основао је фирму. Покривају Београд и Панчево, а њих четворица обављају комплетно реновирање од почетка до краја, не само постављање плочица, већ хидроизолацију, водоводне, електро и канализационе инсталације и припремне радове. Муштерији преостаје још само да купи санитарије.
"У просеку једно купатило комплетно урадимо за 12 до 15 дана. Месечно нас четворица урадимо три до четири адаптација, кухиња или купатила која коштају од 2.500 до 3.500 евра. Најкраћи део посла је само постављање плочица. Додуше и то је некада, на почетку моје каријере било знатно једноставније него данас. Сада има безброј врста плочица на тржишту, као и разних снимака на друштвеним мрежама, па муштерије често имају нереалне захтеве. Најскупље плочице са којима сам радио су у просеку 1.000 до 4.000 евра, а рекордне скупе су коштале 8.000 евра.
Керамичарске услуге у њиховој фирми коштају од 17 до 30 евра, а цену одређује тежина радова, какав је пројекат, величина плочица, као и да ли је подлога припремљена.
"Од материјала користимо гипс, лепкове за керамику, разне силиконе, масу за хидроизолацију, док од алата имамо машине за сечење, миксере, бушилице, брусилице… Да би керамичар који је изучио занат могао да покрене посао, потребно му је око 1.000 до 2.000 евра да опреми радионицу", каже саговорник и подвлачи да од својих “руку” лепо живи.
"Уз праве савете од правих људи, посао може да се научи, али је важна лекција за сваког занатлију да мора да цени свој рад, своје руке и кичму", објашњава Миљковић и каже да су највећи изазови у послу необични захтеви муштерија.
"Ту даме предњаче, имају необичне идеје, па им често нису важни физика, статика ни динамика, само естетика и да се преслика нешто што су виделе на 'јутјубу'. Када то не може да се примени у конкретном случају, такве задатке одбијемо. Још је једна појава упадљива последњих година – често нас ангажују да поправљамо туђе грешке. То ми говори да је све мање добрих мајстора и да ће и овај посао бити све више на цени.