На клупи Партизана је Жељко Обрадовић - Жоц, један од најуспешнијих тренера у Европи. Једини који је освајао златне медаље на шампионатима света и као играч и као тренер.
Играчка каријера Жоца је почела у Борцу из Чачка крајем 70их година прошлог века. Три године је скупљао минуте пре него што се етаблирао као стартни плејмејкера Чачана.
Велика прекретница је био прелаз у Партизан који је тада водио Зоран "Мока" Славнић, а подпредседник је био Драган Кићановић, обојица су тада били свеже пензионисани играчи који су на паркетима широм света чинили убиствени дуо.
Прочитајте још
Треће сезоне долази до прве титуле Југославије са црно-белима, а већ наредне сезоне заиграо је на "Фајнал Фору" тадашњег најпрестижнијег европског такмичења. Подигао је 1989. године трофеј Радивоја Кораћа, трећег по реду европског такмичења, означивши себе као једног од способнијих плејмејкера.
Са репрезентацијом Југославије је 1988. године на Олимпијади играо у екипи која је дошла до сребрне медаље, изгубивши од Совјетског Савеза у финалу. На путу до финала су избацили Канаду и Аустралију. Две године касније је понео кући златну медаљу на Светском првенству. Репрезентацију је водио Душан Ивковић, а поред Обрадовића, играли су и асови попут Петровића, Дивца, Кукоча, Паспаља и Ћурчића. Сви они су заиграли у НБА лиги, а судбина је друге карте поделила Обрадовићу.
Каријера Жоца се завршила прерано када је учествовао у саобраћајној незгоди са смртним исходом. Пешак је страдао, а Обрадовић је био за воланом. Провео је неко време иза решетака, а 1991. године се и званично опростио од играчке каријере.
БОНУС ВИДЕО
