- Нисам генерално ведра особа. Углавном сам ја та која диже људе, на коју људи могу да се ослоне. Али све што сам старија и мени треба ослонац, и реална животна ситуација јесте да су ми родитељи највећа подршка. Шта год да се дешава у животу, и кад сам била млађа, 16 година, напијем се први пут у животу, ја нећу то да кријем од њих, могу да их позовем у четири ујутру и кажем: “Мама, дођи по мене, и они ће доћи по мене, јер је њима најважније да сам ја добро”.
Мина је прошле године постала мама и како каже сваки сегмент живота је подређен наследници Луни.
Фото: М.П./АТА имагес
- Реално гледано јесте да је моје дете мој апсолутни животни приоритет. Радим када имам времена и када ми беба то дозволи. Никад нисам желела да ми посао буде важнији од детета. Ужасно ми је важно да она зна да је мени она најважнија. Макар било усред пробе, снимања, ако постоји неки проблем, она је на првом месту. Креативна сам особа, волим да се бавим овим послом, баланс је тај који она диктира - каже Мина и открива шта је за њу највећи изазов у мајчинству:
- То је највећа одговорност. Све је покушаш, погрешиш, па покушаш поново. Најважније је дати све од себе.
Прочитајте још
Фото: АТА имагес
Мину смо упитали које је то савете добила од својих родитеља и данас примење у васпитању своје наследнице
- Моји родитељи су доста различити и не могу да кажем да добијам конкретне савете. Више се учи из примера него из савета. Мама ми је причала када сам ја била мала, а она има неки догађај или вечеру, ја јој не дам да иде, јер имам три године и хоћу да ме мама успава. И онда заспим, и чим чујем да она отвори врата, ја се пробудим и зовем “Мама” и она се увек враћала. Ја кад сам слушала те приче и кад сам добила бебу, ја сам мислила да ја са тим нећу имати проблем, да ћу ја моћи да одем, а сада сам гора од ње. Када чујем “мама” ја трчим у собу, враћам се, отказујем све јер ми је битно да будем уз бебу кад је то њој потребно. Што се тиче тате, пошто сам ја подложна стресу, увек ми је говорио: “Опусти се, све ће доћи на своје”.
Мина у представи “Седам сати сунчеве светлости”, први пут игра са мајком Аницом Добром, а нама је открила да ли је имала трему да дели сцену са њом.
- Генерално немам страх и трему у вези са послом. Све што дуже радите, најважније је да си срећан приватно, да је твој живот океј и да радиш нешто што ти је конструктивно, а сад да се нервирам око посла, мислим да сам тај период превазишла. Једна од порука ове представе је да није вредно нервирати се око посла, тривијалних ствари, оне иду горе, доле, најважније је да је твоја породица добро, све остало се решава. Подршка је обострана. Моја мама је мени подршка, али у другим ситуацијама сам ја њој подршка - казала је она.
Треба да будемо одговорни према себи
Како представа “Седам сати сунчеве светлости” која говори о превенцији канцера дојке, Мина је открила како је на њу утицао сам процес стварања исте:
- Једна од мојих најбољих другарица је ишла на дуплу мастектомију са 23 године, на сву срећу, све је океј јер се на време прегледала. Мени то није табу тема, то је део живота, нико не зна шта ће нам се десити сутра, може да нам падне саксија на главу и ћао. Треба да будемо одговорни према себи и људима које волимо. Када смо ми у том процесу, ми се бавимо нашим међуглумачким и породичним односима, фокусирамо се на тренутак. Текст је добар, даје наду, на крају ћете видети катарзу. Ја у позориште идем да бих видела катарзу, да би доживела неко искуство које ме промени - рекла је она.
Моја мама је добар човек
Мина нам је открила колики терет са собом носи то што је дете познатих родитеља.
- Мени то није сметало. Није ми то терет, само мислим да сам све што сам старија, драго ми је што је моја мама мени мама, не зато што је успешна у каријери, постоје многи људи који су успешни у каријерама, а приватно су скотови. Мени је важно да је она добар човек, да је пожртвована, да имамо искрен и отворен однос. То су лековити односи. То што је она добра у свом послу и што има добар укус, ја се надам да гени нису вода, да сам нешто наследила од ње.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
