Три четвртине копнених површина Земље су у протеклих три деценије постале сувље и те последице нису привремене, већ перманентне.

У поређењу са периодом од пре 30 година, 77,6 одсто копнене површине планете постало је сувље, а сушна подручја проширила су се за површину већу од Индије и сада покривају 40,6 одсто копна Земље.

Фото: Профимедиа

 

 

Налази студије, објављене у новом извештају УН-а, упозоравају да ако се тренд настави, пет милијарди људи могли би да живе у сушним пределима до краја века. То ће узроковати испошћавање тла, исушивање иовако умањених водних ресурса и слом виталних екосистема.

- Први пут смо кризу сувоће документовали са научном јасношћу, откривајући егзистенцијалну претњу по милијарде људи широм света. Сушама дође крај. Али када клима једног подручја постане сувља, могућност да се врати на претходне услове се губи. Сувља клима сада погађа огромна пространства и она се неће вратити на претходно стање, а ова промена редефинише живот на Земљи - истиче један од извршних секретара УН-а Ибрахим Тиав.

Док климатске промене узрокују пораст температура широм планете, вода више испарава са површине а атмосфера је све више апсорбује.

Тај процес води планету у све теже сушне услове и за стално трансформише некада зелене шуме у суве пашњаке и отклања влагу потребну за живот и пољопривреду.

(РТС)

БОНУС ВИДЕО