Злата Петровић истиче да до данас није прежалила губитак родитељка, те и да јој је то болна рана, кад год се о томе негде поведе разговор.
Фото: АТА имагес
Певачица тврди да је временом схватила да живот није лак, али да је јака жена.
- Живот је хтео тако како је ишао, нисам никад имала списак жеља... Родила сам се, добила сам ту неку јачину, ја јесам ниска жена, али имам ту неку јачину да се и сама питам некад одакле ми та снага. Схватила сам кроз време да живот није уопште лак. Јако мало плачем због себе, али највише сам плакала када сам изгубила своје родитеље, али и када сам се разводила од својих мужева. Ту бол и тугу не могу да упоредим ни са чим другим. Развод је једноставно што морате да преживите, да отпатите, нема шансе колико се смејали да вам буде лако. Научила сам кроз неке своје ритуале да се носим са болом - испричала Злата једном у емисији "Премијера - викенд специјал".
Фото: АТА имагес
Певачица каже да јој детињство није било лоше из једног разлога.
- Пожелела бих свим генерацијама моје детињство. Када немаш много, ти идеш да оствариш то што немаш и бориш се. Нисмо били много сиромашни, мама је певала, очух је свирао, али мама је волела коцку. Један дан смо имали џак пара, други дан ни цвоњка. Такав код је имала... Она је била све! И домаћица, и мајка, све, али мора да постоји нешто што руши ту дивну слику. Сада су ти пороци у неку руку и модерни, али тада то никако није било пример. Изгубила је себе, изгубила је живот, али када вратим филм, тако је морало да се деси. Недостајала ми је мајка, није била кући, певала је, била је одсутна... Фалило је те неке чудне љубави. Наравно да су нас родитељи грлили и љубили, али све те ствари које је морала мајка да ради у кући, радила сам ја. Месила хлеб, хранила стоку... Ипак, нисам њеном жељом кренула да певам, нити својом, већ Божијом - рекла је певачица.
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
