Приче и животи о криминалцима који су харали београдским подземлјем деведесетих и дан данас се препричавају
Увек се појаве неке анегдоте, њихове ексклузивне фотографије, па и приче о онима за које многи нису чули.
Сваки од њих је важио за јаког момка, поред њих су биле и лепе жене... нема ко пред њима није дрхтао.
Један од њих је био и Каранфил Манојловић Фука који је био један од најбруталнијих.
Човек који је изазивао страхопоштовање и за кога су тврдили да је био најјачи у Београду, Каранфил Манојловић Фука убијен је пре 27 година у свом стану у Мокролуској улици у насељу Мали Мокри Луг. Био је нераздвојни пријатељ Љубомира Магаша, познатијег као Љуба Земунац, а тврдило се да му је част била најбитнија у животу.
Прочитајте још
Тог 12. јануара 1997. године Н. С. и В. Ђ. дошли су у Манојловићев стан да купе 20 грама хероина за 1.000 марака. Она их је најавила, а В. Ђ. је тада убио Фуку и његову пријатељицу Сузану Јовановић која је усмрћена само зато што је била очевидац. У њега је пуцао док је седео на троседу, а онда је пресудио и Сузани, када је изашла из купатила.
В. Ђ. је узео затим дрогу, 200 марака и са жртве скинуо златни ланчић. Кад су изашли из куће закључали су врата, а Н. С. је бацила кључ у контејнер. Полиција их је открила када су продали златни ланац и поделили новац.
Он је осуђен на двадесетогодишњу робију, а Н. С. је првобитном пресудом осуђена на четири године затвора.
Манојловић је у жижу јавности доспео када је у затвору шест месеци штрајковао глађу. Касније се сазнало да је Фука који је прилично нарушио своје здравље и видно оронуо, преживео захваљујући урину других затвореника. Те 1989. године у затвор је доспео само због једног грама хероина.
Пио мокраћу
Од уласка у затвор, од првог дана, бранио се ћутањем и неузимањем хране. Одмах је смештен у самицу. Тридесет дана није пипнуо ни храну ни воду. Кад год је командир улазио у самицу, затицао га је како лежи на леђима, затворених очију, одбијајући да одговори на било каква питања.После десетак дана нагло је почео да мршави.
У притвор је дошао са 115 килограма, а после месец дана смршао је на око 90. Почео је повремено да губи свест, па је пребачен на интерно одељење Затворске болнице. Није хтео ни да се брије. Копнио је и запуштао се све више.
У болници је наставио са ћутањем, спавањем и неузимањем хране. Ни покушаји инфузије нису уродили плодом, јер је и то одбијао. После неколико дана проведених у болници, сазнало се да у току ноћи користи урин собних колега. Наиме, у болничкој соби, била су на лечењу још петорица притвореника. Од њих је захтевао да му скупљају мокраћу у пластичне чашице. Тако сакупљени урин пио је ноћу, потајно. Тиме је и решена загонетка која је копкала лекаре како је могуће да већ трећи месец остаје у животу, а да не узима ни воду ни храну.
Апстинирао је и од купања. Није вршио ни нужду. Непомично се топио и копнио. Онда му се, на скочном зглобу на десној нози појавио повећи оток, који се убрзо претворио у отворену рану. После три месеца истражног поступка, почело му је суђење. Стражари су га у инвалидским колицима одвели у Трећи општински суд.
"Никад цинкарош"
И на суђењу је ћутао, не одговарајући на судијина питања. Пошто није желео да сам ангажује адвоката, додељен му је по службеној дужности. Ни он није могао да обави своју дужност, јер није успео да са њим оствари било какав контакт. Судија је зато одлучио да га поново врати у притвор, односно у затворску болницу.
Наставио је Фука тако и у наредна три месеца. После шест месеци проведених у затвору, имао је мање од 60 килограма. Поново су га одвели на суђење, и опет исто. Главноокривљени у том процесу, онај који му је заправо продао тај грам хероина, преузео је на себе комплетну кривицу и на суђењу му се обратио "Фука, друже, ја сам крив, ниси ти, само реци да си купио од мене. Дај, човече, немој да убијаш себе без разлога". Ни судија није био равнодушан: "Манојловићу, реци само да ли си заиста купио од њега, укинућу ти притвор". Фука је, међутим, одбио да изусти иједну реч.
Судија му је одредио затворску казну од 15 месеци и пустио га на слободу до правоснажности пресуде. Тог тренутка Манојловић је имао једва четрдесетак килограма. После правоснажно потврђене пресуде, отишао је у Падинску Скелу на дослужење још преостала два-три месеца. Тамо се појавио прилично опорављен.
Командири га упиташе: "Добро, Фука, шта оно уради човече?" Само им је кратко узвратио: "Фука никад није био п*зда и цинкарош!"
Фука је кажу био један од последњих криминалаца кој је више држао до части него до живота. Упућени тврде да је више било оних којима је помогао у животу него оних којима је одмогао. Био је притваран више пута од 1978. до 1989. године за разна ситнија кривична дела.
Причали су и да је у зубима могао да носи кафански сто с једног краја у други део кафане, а то је често чинио у кафани "Смедерево" на Звездари. Говорило се да је био најјачи човек у Београду. Многи од криминалаца су признавали да не би смели са њим да се побију.
(24Седам)
БОНУС ВИДЕО:
