Патријарх Павле био је један од најинтелигентнијих људи са наших простора, а његова доброта издвајала га је од свих нас. Због тога су га често звали и живи светац. Доносимо вам данас најзанимљивије приче, анегдоте са Патријархом Павлом.
Фото: Н. Фифић
С обзиром на то да је патријарх Павле често пролазио поред чувене београдске кафане “Знак питања”, пришао му је један боем који редовно похађа ову кафану, очигледно, мало припит, и обратио се речима: “Ваша светости, нас двојица смо најбољи људи у Београду”, на шта му је патријарх одговорио: “Јесмо, јесмо, ал' кад попијемо, онда ништа не ваљамо”
Постоји и анегдота која потврђује патријархову скромност и невезаност за свет материјалног. Сада већ далеке 1962. године, на захтев неких епископа да им се повећа плата, патријарх Павле, ондашњи владика рашко – призренски, одреаговао је питањем: “А зашто, кад не можемо ни ово што смо имали до сада да потрошимо?”
Док је патријарх разговарао са својим сарадницима, у његов кабинет ненадано је ушао непознат човек четрдесетих година, тврдећи да му се указала Богородица. Патријарх га је пажљиво саслушао и казао: “Слушајте, господине, ја сам дугогодишњи калуђер и владика скоро педесет година, сваког дана служим Богу и ни анђео ми се још није јавио, а Вама се Богородица јавила! Немојте, молим вас.”
Фото: Н.Фифић
Кад је фотограф Вицан Вицановић пожелео да фотографише патријарха Павла, обратио му се речима: “ Ваша светлости (уместо Ваша светости), на шта му је патријарх врцаво одговорио: “Кад сам већ светлост, шта ће ти блиц”?
Прочитајте још
А за време заседања Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, када је дошао тренутак вечерње службе, патријарх се упутио према Саборној цркви. На путу од Патријаршије до храма, били су један до другог паркирани луксузни аутомобили. Свог пратиоца, патријарх је упитао: “Чији су ови скупоцени аутомобили?” и добио је одговор да су власништво њихових епископа. Патријарх је на то казао: “О, Бог га видео, шта би тек возили да нису дали завет скромности?” (Подсетимо се, епископи се бирају из монашких редова и, кад ступају у манастир, по примању пострига обавезују се на безбрачност, послушност и сиромаштво (скромност).
Кад је патријарх са својом пратиоцем требало да крене на Баново брдо, на службу у цркву, пратилац га је упитао хоће ли да се одвезе аутомобилом, што је патријарх одбио, рекавши да ће ићи аутобусом. Да би га, ипак, одговорио од овог наума, пратилац га је подсетио да је лето и да није згодно ићи градским превозом, јер људи иду на Аду Циганлију, а женски свет је разголићен. Патријарх је кратко одговорио: “Свако види оно што хоће”...
У пријатној атмосфери, на ручку у Патријаршијском двору, један до другога седели су патријарх Павле и владика Стефан. На столу је била и чинија са маслинама. Сви присутни знали су да се патријарх држи свог начела да је људском организму потребно до шест маслина, не више. Владика Стефан је захватио осам, те је шаљиво упитао патријарха: “Ваша светости, ја захватих две више, шта да чиним”? Патријарх му је одговорио: “Сад узми то што си захватио, а сутра узми две мање”...
