Глумац Миодраг Петровић Чкаља, био је један од најбољих комичара са простора бивше Југославије, изузетан глумац, али и особа са којом није могао баш свако да фукционише.
Генијални комичар имао је „црну листу“ глумаца са којима није хтео да сарађује. Као и сви људи, није му одговарао темперамент појединих колега. Међутим, та листа је неке људе принудно удаљила са сета.
- У "Бољем животу" ме није било јер сам морао да имам директне сцене с Миодрагом Петровићем Чкаљом. Он је имао код себе списак од осам глумаца с којима није желео да ради. На њему је било и моје име. Нисам желео да дођем на снимање, а да ме он избаци. Знао сам да ме то чека - рекао је својевремено покојни глумац Боле Стошић.
- Посвађали смо се на савету Београдског драмског позоришта. Он је мени био врло драг, али несрећан човек. Није могао да изађе на улицу јер је био врло популаран. Гледали су сви у њему Чкаљу с малих екрана.
Паја и Јаре се нису волели
Прочитајте још
Ово није једина од замерки које су на Чкаљин рачун износиле његове колеге, наиме, сви памте чувене "Камионџије" и улоге Паје и Јарета. Павле Вуисић није волео свог колегу и говорио је за њега да је претеривао у глумљењу и да због тог "глуматања" Вуисић није могао да га смисли. Иако су у шоуу били нераздвојни пријатељи, у стварном животу су били у ужасним односима.
- Чкаља је био потпуно другачији од Павла. Био је слаб, а мој муж је био јак. Миодраг је претеривао у глумљењу, док је Павле говорио да он "испред камере не глуми, него да се само понаша - казала је једном приликом удовица чувеног глумца Мирјана Вуисић.
Пред крај живота познати комичар жалио се како га мучи самоћа. Био је напуштен од колега, гледајући како му пријатељи један по један умиру, а Чкаљин чувени осмех почео је да бледи. Године 2002. је добио награду за животно дело “Цар Константин”.
- Да сам у Америци и да сам примио овако велику награду, захвалио бих се, прво својој жени, па деци, па ташти, затим продуценту и редитељу. Али, пошто сам, срећом, у својој драгој земљи Србији, захваљујем се, прво, свом шефу самопослуге што ми, понекад, одвоји пензионерску коску, па комшиници у бараци која ми остави млеко испод тезге, па мом поштару који ми увек, на време са закашњењем, донесе пензију. Да није било њих, не бих био овде - рекао је Чкаља те 2002. године.
Много се причало и да је глумац и комичар живео у сиромаштву, те да није имао шта да једе, али је он то оспорио.
- Као и сваки пензионер. Не може друкчије, немам никаква друга примања сем пензије. Измишљају свашта . Чкаља гладује! Не, где то има. Па, не гладује овај мој комшија који има пет хиљада пензију. Мучимо се, довијамо се...
У Чкаљину част, у његовој Балшићевој улици, Крушевљани су му подигли спомен плочу, а на Тргу глумаца испред Крушевачког позоришта је и његов споменик.
БОНУС ВИДЕО: