- Био сам дуго на естради и таман сам почео да певам, десио се несрећни рат. Отац ми је тада погинуо, а после њега погинуо је син мог брата, који је имао само 18 година. Након тога умрла ми је мајка, а много сам био везан за њу. После тога сам оперисао срце, имао мождани удар, и тешко сам то подносио. Али, некако сам све пребродио и успео да се вратим у живот. Требало ми је много времена да се изборим са проблемима - рекао је Гоци и додао:
- Пре два месеца брат ми је преминуо. Било ми је непријатно да причам по телевизијама о томе. Мислим да људима није интересантна туђа интима. Њих занима како певам и пишем стихове.
Горан Ивановић већ је дуго на естради, а како је истакао, живот певача није лак.
- Некада ти није до живота, али мораш да будеш насмејан и да певаш. Недавно сам имао наступ, а није прошло ни 40 дана од смрти мога брата. Када сам завршио с певањем, пресвукао сам се и обукао црну кошуљу. После тог наступа неки момци ме зову да певамо још, ја им кажем: "Не могу, рушан сам." Они се чуде: "Како си рушан, кад си сад певао?" Људи не схватају да је посао једно, а приватан живот, друго. Рекао сам им само: "Малопре сам био на послу. Сада нисам на послу и не веселим се" - објаснио је он.
Оснивач "Гоци бенда" познат је јавности као весељак и шаљивџија, али је ипак открио да се иза тог осмеха крије и велика туга.
Прочитајте још
- Тешко успевам да се суздржим, ево и сада ми мало фали суза да ми пође. Много сам осетљив. Ко ме не познаје, мислио би свашта, поготову када ја запевам те моје Гаре. Нисам могао да снимим песму о својим губицима. То ми је превише потресно. Снимио сам само песму о својој слави, али не о фамилији. То не бих могао ни да отпевам - рекао је Горан.