Судбина је тако хтела да ће вечерас од 20.45 часова у Риму играти два клуба у којима је Синиша оставио највећи траг, Лацио и Интер, а Мирослав је говорио баш о римском клубу.
- Тата је био чудо од човека, био је импресиван, веома добар и то не само као родитељ. Мама је невероватна, увек нас је подржавала и помагала. Никад није било погодније за сећање на борца као што је био тата. Отићи са 53 године због болести за коју си мислио да си је победио, био је ударац за све нас. Али Лацио је за нас нешто друго, одрасли смо у Риму, близу овог тима - рекао је Мирослав и додао:
- Касније је Болоња ушла у наш живот и оно што су град и клуб учинили за мог тату нешто је што нас веже заувек. То је снажна емоција, ја желим да будем тренер и почињем тамо где је тата стао. То је разлог бескрајног поноса, не могу да оманем, желим да на небу он буде поносан на мене. Увек ми је говорио: ради оно што волиш, али учи. Пратим те савете. Схватио сам да волим фудбал од малена, док сам играо, а потом је страст нарасла живећи поред мог оца.
Фото: Н. Скендерија
Истакао је Мирослав да сам тражи место у фудбалском свету.
- Често сам присуствовао татиним припремама, покушавао сам да разумем како се односио према играчима. Гледао сам тренинге и учествовао у групном животу. Са Болоњом сам то могао само једну сезону јер се онда разболео. Неко може мислити да презиме помаже, али ја гледам напред и тражим своје место у фудбалском свету. Човек је велике храбрости, лојалности и поштовања: вредности које нам је пренео и које ће нас пратити целог живота. Сада не размишљам о тактици, иако ми се свиђа како тим игра. Момцима из Болоње желим пружити само велики мир, када видим татину слику у сали за састанке, напуним се љубављу и поносом.
Прочитајте још
БОНУС ВИДЕО:
