Аријана Михајловић се после Синишине смрти повукла из јавног живота. Тугу и борбу водила је сама са собом уз подршку најближих. Највећа водиља за наставак живота били су јој унуци...
А, када је проговорила - расплакала је цео свет.
Њена тадашња исповест била је изузетно потресна, а посебно детаљи око последњих дана живота Синише Михајловића који је преминуо на данашњи дан, 16. децембра, пре тачно две године (а поруку коју је Аријана Михајловић објавила на друштвеним мрежама на годишњицу смрти можете да прочитате на ОВОМ линку).
Фото: Профмедфиа
Наиме, последња нада је био експериментални третман у Бергаму који, и поред доброг почетка, није донео жељене резултате. Доктори су обавестили супругу да више не могу ништа да ураде да би спасили Синишу.
Прочитајте још
- Доктори су ми рекли да су урадили све што је у њиховој моћи и да спаса више нема. А ја сам се са децом договорила да њему то не кажемо. Последњих месец дана смо живели знајући да може да умре сваког дана - присећала се Аријана.
Тужно су изгледали ти дани, сати, минути...
Фото: Профимедиа
- Рекао ми је "Извини што не могу да видим како нам деца одрастају и старе". Желела сам да му кажем многе ствари, али морала сам да будем камен и нисам могла да дозволим себи да се срушим. Два дана пре него што је умро рекао ми је да ме воли. Те четири године су биле разарајуће, имала сам шокове од онога што сам виђала по болницама, видела сам и ужас у Синишиним очима. Још увек покушавам да се опоравим од тих тренутака и чак и сада, ноћу, враћају ми се слике онога што сам видела.
Уследио је болни 16. децембар, а Миха је издахнуо након што је чуо Аријанине заветне речи - да ће се старати о деци.
Фото: Профимедиа
- Када сам схватила да му се дисање променило и да је остало мало, позвала сам децу. Сви смо ћутали око њега. Држала сам га за руку, видела сам га како се мучи са отежаним дисањем. Рекла сам му "Ја ћу се старати о деци". Чим је чуо те речи, последњи пут је узео ваздух... Тек тада је преминуо. До тада нико од нас није плакао. Покуљале су и сузе. Никада нисам дозволила себи да ме Синиша види како плачем. Била сам његова стена. Сада се и моја деца много труде да све то превазиђу, нису се затворила у себе. Постају јача, желе да покажу свом оцу да и они то могу - закључила је Аријана.
БОНУС ВИДЕО:
