У то време медији су писали о њеној удаји за новинара Ратка Кнежевића, а с медијима је попричао њен бивши дечко. Ипак од те удаје није било ништа. Брена се шест година касније удала за тениску звезду Слободана Бобу Живојиновића, а прича се како ни Боба пре овог интервјуа није знао неке детаље из њеног живота.
Децембар 1985: Вест да се Лепа Брена удаје за младог новинара Ратка Кнежевића није узбудила само Кикинду, то јест "Естраду Кикинда", него и суседни Зрењанин. И то не без разлога. Јер лепа, стасита, дугонога и дугорука певачица оставила је за собом дубоке трагове у Зрењанину. Не само да је у овом граду стекла многобројне обожаватеље него су ту остали и многи који су с њом били блиски. А за Зрењанин Брену везују још и успомене на једну идиличну, рекли бисмо и романтичну, љубав.
Јер, њена романса са зрењанинским лепотаном и диџејем Мирком Крлићем никоме није личила на необавезну, пролазну везу. Та је веза дуго трајала, а и сама Брена је, у једном интервјуу, изјавила да постоји један дечко којег искрено воли. Многи су се тада питали ко је тај загонетни дечко, а само су Зрењанинци знали да је то њихов диџеј - младић висок, стасит, креолског лица, лепотан какав једино и пристаје уз лепотицу која је узвитлала духове широм Југославије.
Мирко Крлић, власник кафића Рокси у Гимназијској улици је 1985. године испричао својевремено своју емотивну причу о Брени за "Yугопапир" и "Сабор".
- Тачно је да је Лепа Брена дуже време била моја девојка и да смо се волели. Али, сада је то већ прошлост и ми смо сада само добри пријатељи. О ономе што прича зрењанинска чаршија, да је требала да се уда за мене и да је, тако рећи, све већ било готово - могу рећи да је све то машта и нечије лепе жеље... Ја могу да изјавим да је, после нашег забављања, Брена за мене била и остала велики пријатељ.
- И право да вам кажем, нимало се нисам изненадио када је недавно објављено да се удаје. Јер, ја за ту њену жељу већ одавно знам. Док смо били заједно, често ми је говорила: "Мирко, највећа ми је жеља да заснујем своју породицу. Стално ме прогони мисао да ће слава једнога дана проћи, а ја остати сама..." Од тог страха никако није могла да се ослободи, поготово што је стално била одвојена од родитеља, који живе у Брчком - изјвио је својевремено Крлић за "Yugopapir" и "Сабор".
- Брену сам упознао када је први пут наступала у Зрењанину. То је било пре неколико година, када је као још неафирмисана певачица певала у хотелу Војводина. Свидели смо се једно другом на први поглед. И почели смо да се забављамо. Ја сам тада радио као диск-џокеј у Дому младости, а касније доле у бару. Брена је у нашем граду певала у два маха по неколико месеци, а виђали смо се и касније када је отишла из Зрењанина.
- Док је овде гостовала, ретко је прошао који дан а да нисмо били заједно. За то време ја сам је добро упознао и могу рећи да је њен свакодневни живот потпуно одударао од њене улоге певачице и забављачице у локалу. На радном месту, она је до краја била професионалац, а после тога - сасвим обична, морална жена, уз то, за своје године, и веома интелигентна. Знала је шта хоће!
Као што је познато, она је наступала само у бољим ресторанима, а после тога се вртоглаво успела на сам врх југословенске естраде. Иако је волела да пева, бити запажена, ипак, чим би завршила свој наступ, повлачила се у своју хотелску собу. Волела је дискретна места, да је радознали не оптерећују. Знала је добро да разликује ко су јој искрени пријатељи, а ко су они који то само глуме. Још у току првих контаката с Бреном, запазио сам њену велику жељу за стварање породице. Жарко је желела да живи у породичном кругу, с децом, коју је одувек обожавала.
- У оном другом делу свог живота, то јест, изван естрадне сцене, Брена се трудила да буде што обичнија, што једноставнија. С обзиром на њену корпуленцију, многи вероватно мисле да је она сигурно и љубитељ доброг залогаја. Међутим, стварност је друкчија: иако наочита и крупна девојка, она баш не поклања неку нарочито пажњу јелу.
- Када је била слободна, ми смо најрађе одлазили код мојих или код њених пријатеља. Биле су то кућне посете и на тим седељкама смо о свему и свачему ћаскали. На естрадној сцени, Брена је имала друге преокупације. Настојала је да буде прави професионалац - да што боље отпева неку песму, да то буде права вредност. Она је уживала у свом послу. Некима су сметали они њени неуобичајени ефекти, па и оно јахање гостију, али - то је била само споредна, пропратна игра - изјавио је Мирко за "Yугопапир" и "Сабор".
Њен успех је на крају и морао доћи до изражаја - да еруптира као вулкан! Јер, Брена је својом појавом и певањем била то - вулкан!
- Добро се сећам Брениног првог продора на нашој телевизији, када је у емисији "Недељом поподне", уз Минимаксове коментаре, наступила с оном својом песмом "Чачак, Чачак, шумадијски рокенрол..."
- Тог поподнева били смо у мом стану и заједно смо гледали телевизијски програм - кад се она неочекивано појавила на малом екрану. Тада је први пут уживо видела себе на телевизији. Међутим, та изненадна слава јој није нимало ударила у главу. Остала је на земљи - иста као што је и пре била - рекао је Крилић за "Yugopapir" и "Сабор".
- Управо од те телевизијске емисије започео је њен вртоглави успон ка звезданим висинама естраде. Но, ја и сада тврдим да је то искључиво њена заслуга, јер кад-тад њен неоспорни талент би дошао до изражаја.
- Често се може чути, а то Захар стално труби, да је он од Брене направио естрадну звезду. То за себе каже и Корнелије Ковач. Ја сам, ипак, супротног мишљења. Јер, и када је Брена била непозната певачица, где год се појавила, пунила је сале градских ресторана.
- Био бих заиста недруг када бих о Брени, својој некадашњој девојци, рекао нешто лоше или оно што стварно није. Ми смо и даље остали велики пријатељи, а успомене на време кад смо били заједно, то је оно што је наше, заједничко. Ево, Брена ми се и сада повремено јавља са својих турнеја по иностранству. Њене разгледнице ми стижу из Америке, Аустралије, Велике Британије, Немачке...
- Радује ме сваки њен успех, јер ја најбоље знам одакле је почела и докле се уздигла. Све то доказује да смо и даље остали велики пријатељи. Брена ми није купила кафић. Никада нећу заборавити како је умела да буде тужна када је остајала сама у хотелској соби. Кад сам одлазио да је посетим, често сам је затицао уплакану. Тешко је подносила усамљеност, јер мајка и отац су јој били у Брчком, а она овде сама.
- Догађало се да је и по читав сат плакала без престанка. И када бих видео да не може да се смири, говорио сам јој: "Брено, спреми се, путујемо за Брчко!" На брзину би се спремила, сели бисмо у мој црвени Фиат купе, и за нешто више од сата брзе вожње били бисмо код њених у Босни.
- Тек када би се нашла у родитељском дому, Бренино би се лице озарило. Ту би једно краће време била са својима, а после бисмо се опет вратили у Зрењанин, где је морала да пева, јер гости су долазили у Војводину највише због ње. И право да вам кажем, радује ме што се Брена удаје. Јер, откако је знам, увек је маштала о својој породици. Ево, сада јој се указала прилика да тај свој сан и оствари, да више не буде сама у хотелској соби, какву сам је ја запамтио. Ја јој од срца честитам, и не жалим, а оно време које смо провели заједно, то је била наша младост!
- То што се по Зрењанину прича да ми је Брена дала новац за овај кафић, да ме је посетила својим белим Мерцедесом, па чак да је била и на отварању кафића - у свему томе нема ни трунке истине. То неко у граду има бујну машту, па све то измишља. Овај кафић ја сам отворио сопственом уштеђевином и многим позајмицама. Дао сам му име Рокси, јер сам у њега уложио сав новац који сам протеклих година зарадио од роцк музике -рекао је својевремено Мирко за "Yugopapir" и "Сабор".
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".