Неда је била психички лабилна, а више пута се причало како је и сама дигла руку на себе.
Приликом покушаја самоубиства, глумицу је у бесвесном стању пронашао брат како лежи на столу који је, након што му глумица није одговарала на телефонске позиве, позвао позвао забринуто полицију.
Фото: В. Данилов
До стана су брзо дошли полицајци, ватрогасци и бравар. Врата су била закључана, а кључ је био у брави са унутрашње стране.
Подсетимо, Неда је два пута покушала да се убије. Једном када је у фебруару 2019. године попила шаку таблета, а други пут када је пре пар година скочила са терасе и тако пала на лимени крову, што је она оштро демантовала, говорећи да је пала док је ширила веш. Поред тога имала је жељу да отпутује у Индију и осети аскетски живот, а признала је да се борила са депресијом који је успела да победи уз помоћ супруга.
Прочитајте још
Неда Арнерић је била једна од најпопуларнијих српских глумица.
Завршила је два разреда Девете београдске гимназије и са 16 година је уписала Академију за позориште, филм, радио и телевизију у класи професора Миленка Маричића. Међутим, није завршила Академију јер је закон бранио да студенти прве и друге године снимају филмове и представе, а Неди су стизале бројне понуде које није могла да одбије. Фото: Архива ТВ Новости
Њени родитељи су инсистирали да буде факултетски образована јер су се плашили да неће имати од чега да живи када популарност прође. Зато је глумица загрејала столицу и 1980. године је дипломирала историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Говори италијански, француски, енглески и руски језик, а покушава да савлада и немачки.
Неда се од малих ногу интересовала за разне видове уметности. Балет је учила код Данице Шетине која је била наставница и Локици Стефановић. Са 10 година је почела да похађа часове глуме у групи покојног глумца и редитеља, Бате Миладиновића. Била је члан Дечје драмске групе Радио Београда и са 13 година је снимила свој први филм под називом „Сан“ и постала је прва дечја филмска звезда у Југославији. Филм говори о девојкама и младићима који су маштали о лепшој будућности, али Други светски рат је уништио њихове снове.
Њен таленат је први увидео редитељ Пуриша Ђорђевић са ким је наставила да сарађује. Недина мајка је била домаћица па је имала времена да јој прави друштво на снимањима и да контролише и њу и брата. Отац је по професији био лекар, али веома повучен због чега је о њему многе ствари сазнала након што је преминуо. Важну улогу у Недином детињству је имала бака-тетка Јованка Хрваћанин која јој је писала песме, учила је да буде скромна и да обузда своју бујну машту. С’ једне стране је жалила што не може да има детињство као њени вршњаци, а с’ друге је желела да буде зрелија и образованија јер се дружила са старијима од себе. 1967. године је добила улоге у филмовима „Ох, дивљино“ и „Јутро“ који је режирао Пуриша Ђорђевић.
Радња филма обухвата послератни период у коме су се људи суочавали са последицама које је рат на њих оставио. Глумила је са Миленом Дравић, Љубишом Самарџићем, Мијом Алексићем, Љубом Тадићем, и другим великанима. 1968. године је снимила филмове „Сацулатат“, „Вишња на Ташмајдану“ и „Подне“. „Вишња на Ташмајдану“ ју је прославила и сместила у врх југословенске глумачке сцене. Неда је постала култна фигура шездесетих година прошлог века. Иако је имала само 15 година, одлично се снашла поред глумаца као што су: Радмила Савићевић, Чкаља, Велимир Бата Живојиновић, итд.
Фото: репринт ТВ Новости
У филму је представљено рађање љубави између двоје младих, њено трајање и гашење због лажних вредности савременог света. Поново је уследила главна улога у филму Пурише Ђорђевића, „Подне“, који говори о љубави Српкиње и Руса који су се венчали, али због сукоба комунистичких партија њихових земаља, морали су да се растану уз минималне шансе да поново буду заједно.
Од 1969. године је живела и радила у иностранству и по Југославији. Родитељи су јој бранили да започне међународну каријеру на чему им је данас захвална. Глумила је у филмовима „Цросс цоунтрy“, „Дивљи анђели“ и „Време без рата“ у коме тумачи улогу Благуње која се удаје за човека који се враћа на очево имање у нади да ће ту пронаћи себе и свој мир. 1970. године је добила споредну улогу у филму „Пуцањ“. 1971. године је снимала серију „Све од себе“ и филмове „Ун пеу, беауцоуп, пассионнéмент…“ и „Веном“. 1972. године је учествовала у четири остварења: „Без речи“, „А схот“, „Цхамсин“ и „Беати и риццхи“. 1973. године је добила улоге у филмовима „Уклети смо, Ирина“ и „Сутјеска“. У првом филму Неда је снаја која живи у воденици са мужем и свекром. Пошто муж одлази у рат, између свекра, Велимира Бате Живојиновића, и снаје се јавља забрањена љубав која наилази на додатне препреке када се муж врати. „Сутјеска“ је један од најскупљих филмова у историји југословенске кинематографије и снимљен је поводом 30 година од истоимене битке. Неда је у њему била Јагода. Гостовала је у шоу програму „Образ уз образ“ чији су домаћини били Милена Дравић и Драган Николић, а састојао се од скечева и музичких нумера.
Фото: репринт ТВ Новости
Додељена јој је Награда „Павле Вуисић“ која се глумцима додељује за животно дело. Ову одлуку је донео жири кога су чинили: Мира Ступица, Мира Бањац и Богдан Диклић. 2011. године је учествовала у снимању хрватске серије „Под сретном звијездом“ тумачећи улогу Зоре Мартиновић. 2012. године у серији „Принудно слетање“ глуми Јовану. 2015. године је у филму Радоша Бајића, „За краља и отаџбину“, глумила Милену Јањић са Марком Николићем, Небојшом Глоговцем, итд. Била је председница жирија на 43. Фесту. Њен посао је био да, са члановима жирија, прогласи најбољи филм и да другим филмовима додели признања попут: најбоља мушка улога, најбоља женска улога, итд. Играла је у позоришној представи „Живећемо боље“ која се приказивала у Загребу.
До 2016. године, Неда Арнерић је снимила преко 110 филмова и одиграла преко 40 улога у позоришту. 1996. године се политички активирала и учланила се у Демократску странку. Ишла је на протесте до 2000. године верујући да чини нешто добро за будућност своје деце и отаџбине.
Фото: Филип Краинчанић
Тада је упознала покојног премијера, доктора Зорана Ђинђића, који ју је позвао да буде члан парламента. 2003. године је била умешана у „Аферу Бодрум“ јер је њена картица искоришћена за гласање иако је била на летовању, а не у Скупштини. Након Ђинђићеве смрти, престала је да се бави политиком не желећи да јој она одузима драгоцено време. Неди је лепота на почетку каријере била отежавајућа околност јер је добијала улоге у којима је више била као украс. Међутим, уследило је неколико озбиљних филмова после којих јој није сметало да је сматрају привлачном женом. Неколико пута се обнажила пред камерама за потребе филма што је веома тешко пало њеном оцу који је био начелник клинике.
Рођена је 15. јула 1953. године у Књажевцу. Неда је преминула 10. јануара 2020. у свом стану у Београду у 67. години.
СОС телефон за превенцију самоубиства
Национална СОС линија за превенцију самоубиства доступна је 24 сата дневно. Она је део пројекта Министарства здравља и Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић".
На располагању је тим едукованих професионалаца из домена менталног здравља, који пружањем подршке и помоћи, саветима и интервенцијом у кризним ситуацијама раде на превенцији самоубиства.
Они којима је неопходна помоћ могу да позову на број 0800/309-309, опција 1.
Према последњем пресеку Републичког завода за статистику, током 2020. године самоубиство је извршило 895 особа.
