Да ли треба кристити дете у раном детињству или их пустити да сами одлуче да ли ће хтети да се крсте када порасту и постану свеснији чина крштења?
Фото: Shutterstock
"Крштење је ствар и израз слободе и мора бити израз слободе. Док је дете мало, то мора бити израз слободе вас, његових родитеља, и ту слободу нико не сме да вам узме. Дакле, то је ваша слобода. Ако ви одлучите да их не крстите док су мала, онда кад порасту, кад постану пунолетни, то опет мора да буде израз само њихове слободе. Дакле, крштење мора бити чин слободе“, напоменуо је владика Григорије у својој поруци родитељима.
Крштење је прва од седам светих тајни којима појединац постаје легитимни члан хришћанске заједнице и стиче право на све остале тајне и црквене обреде. Сматрало се да се тиме онај ко се крсти чисти од свих личних и наслеђених грехова, па је због тога у прошлости био обичај да се дете крсти што пре.
Фото: Профимедиа
„У другој половини 19. и до половине 20. века углавном се гледало да се деца крсте између седам и 40 дана“, казала је етнолошкиња Весна Марјановић за портал yумама.
Одмах по рођењу неко из куће би ишао код свештеника да узме знамење, име које дете носи до крштења, и освећену воду која се помало додавала приликом купања детета до 40 дана. Крштени кум је био, подсећа Марјановић, углавном онај ко је венчао родитеље, а ако он није могао да крсти новорођенче, онда би се кумство предавало неком млађем из исте фамилије. У случају да ни то није било могуће, уз сагласност старог кума бирао се нови, јер се сматрало да брачни пар неће више моћи да има децу ако самоиницијативно промени кума.
Прочитајте још
„Заједно с кумом, у цркву су ишли свекрва или нека млађа жена из фамилије, јетрва, ређе сестра или она која је учествовала у порођају. Мајка није присуствовала јер се сматрало да је жена до 40 дана од порођаја нечиста, па је она у време крштења остајала код куће и радила оно чиме би желела да јој се дете бави кад порасте: читала је, везла, хеклала… То је одавно изобичајено па данас мајке одлазе с децом на крштење“, каже Марјановић.
Родитељи који желе дете могу да крсте у храмовима, манастирима и црквама где има крстионица, али и у дому родитеља, ако је неопходно.
Стил
