Многи криминалци српског подземлја имали су несвакидашње надимке који су им обележили добар део живота и по којима су често боље памћени него по правим именима. Добар део њих је испод земље, док неколицина издржава дуге казне затвора.
Љубиша Васић Фризура
Љубиша Васић је појавом, из које је произишао и надимак "Прва фризура Србије", скренуо пажњу на себе. Како је његов надимак настао јасно већ на основу првог погледа на његову фотографију.
Лубиша Васић (54), власник кафане у Михајловцу код Смедерева, који се доводио у везу са порседовањем у проституцији, ухапшен је због сумње да је починио кривично дело трговине људима, када је полиција у његовој кафани "на делу" затекла двојицу мушкараца и три жене, за које се сумња да су пружале сексуалне услуге за новац.
И то није први пут да га полиција приводи због истог дела, он је 2010. и 2012. године већ хапшен због посредовања у проституцији, због чега је био и осуђиван. Тада се спекулисало да је за ноћ зарађивао до 500 евра од услуга које су његове раднице пружале.
Прочитајте још
Младен Новаковић Тоцило
Један од највећих дилера хероина на територији Србије Младен Новаковић има надимак Тоцило, који је према неким тврдњама наследио од оца.
Он је осуђен на 17 година затвора, након што је 2019. године ухапшен бог сумње да је организовао нарко-групу која је дрогом снадбевала већи део Србије. Полиција је тада запленила 77 килограма хероина и 200 грама кокаина.
Новаковић је набављао велике количине хероина високе чистоће у Турској, а потом дрогу пребацивао и растурао по Србији, утврђено је тада. Он и његова група су дрогу стављали у специјално направљене буриће и чували је закопану у земљи.
Ово хапшење му није било прво због дроге, десило се само шест месеци после изласка из затвора, у коме је био због организовања групе пљачкаша.
Криминалну каријеру је започео 2008, када је ухапшен због зеленашења, опет је хапшен две године касније, када је био осумњичен да је организовао осмочлану банду која је пљачкала бензинске пумпе, мењачнице, златаре.
Влада Будала
Припадник "земунског клана" Владимир Милисављевић у клану је назван Влада Будала, јер је био једини у клану који је завршио факултет, а надимак је био начин осталих да га исмеју због тога.
Он је био десна рука Душана Спасојевића, вође клана. Припадао му је логистички део подршке групи, али је учествовао и у отмици бизнисмена, убиствима, чак и убиству премијера Зорана Ђинђића.
Сада се налази у најчуванијем шпанског затвору где служи двадесетдвогодишњу казну затвора, након што је ухапшен у тој земљи са Луком Бојовићем.
Пекар
Лука Бојовић је у почетку српској полицији био познат само по томе што држи пекаре по Београду, па су га тим надимком и звали.
Вођа "земунског клана" се налази на издржавању затворске казне откако је 2012. године ухапшен у Валенсији.
Тамо је осуђен на 18 година због организованог криминала, за фалсификовање исправа изречена му је казна од три године затвора, за злочиначко удруживање пет, а за поседовање оружја десет година затвора. Са друге стране, у Србији су све оптужбе против њега оборене и он је овде слободан човек.
Дућа, Шиптар, Кратки
Вођа "земунског клана" Душан Спасојевић је за пријатеље био Дућа, за непријатеље Кратки, а за полицију Шиптар.
Кратки су га звали због висине, а Шиптар јер је рођен на Косову и Метохији и био је у "нарко-бизнису са Шиптарима".
Нераздвојни компанјон Душана Спасојевића био је Миле Луковић звани Кум.
Осим крађе аутомобила, трговином наркотицима, атентатима, рекетирањем, када је већ постао моћан мафијашки шеф, Душан Спасојевић одлучује да његов клан, који је касних деведесетих броји преко 200 чланова, крене да отима богате бизнисмене и враћа их за огромну своту новца.
Након убиства премијера и почетка полицијске операције, Спасојевић и Луковић беже из Шилерове, која ће бити само дан након Ђинђићевог убиства срушена. Душан Спасојевић и Миле Луковић крили су се све до 27. марта 2003. године, када их је полиција пронашла и усмртила, према званичној верзији, јер су они први "припуцали" на полицију.
Миша Банана
Родољуб Радуловић - Миша Банана, он се налази у бекству, осуђен за трговину кокаина, а надимак је добио јер се бавио увозом банана из Латинске Америке.
Сретко Калинић Звер
Сретко Калинић - Бели или Звер, осуђен је за учешће у атентату на премијера Зорана Ђинђића и због злочина “земунаца”. Био је Бели, али је због сурових убистава ривала, које је, између осталог, и млео у машини за месо, постао Звер.
Суд је утврдио да је и Калинић учествовао у ликвидацијама Тодора Гардашевића, Средоја и Зорана Шљукића, Зорана Ускоковића Сколета, Милоша Стевановића, Јована Гузијана Цунера, Радета Цветића и Ивице Николића.
Утврђено је да је Калинић умешан и у отмице Милије Бабовића, бившег сувласника "Верано моторса", и Сувада Мусића из Рожаја, осумњиченог за диловање хероина.
(Република)