Хрватска књижевница Ведрана Рудан, која је позната по свом искреном и директном ставу, поново је отворила јавну дискусију о друштвеним и политичким темама, овог пута поводом уплате од 80 евра коју су пензионери у Хрватској добили као "божићницу" или бонус од државе.
Ова уплата, која је намењена као додатак за празничну сезону, изазвала је помешане реакције у јавности, а Рудан је, као и увек, одлучила да не прећути своје мишљење.
Фото: Милена Анђела
- Ведрани је на рачун Влада данас уплатила 80 евра божићнице. Вечерас су нам у апотеци саопштили да је ХЗЗО пре два дана одлучио да се онколошким болесницима уводи доплата од 17 евра за медицинске храњиве напитке који многим онколошким болесницима, посебно онима који се не могу хранити чврстом храном, помажу да преживе. Док ХЗЗО није знао да ће се онколошки пензионери преко ноћи обогатити, ова храна им је била бесплатна. Ништа ти не каже "Срећан Божић" као 80 евра минус трошак преживљавања - написала је она на свом Фејсбук профилу.
Прочитајте још
За многе, овај инцидент поставља питање колико је заправо озбиљан и одговоран однос државе према пензионерима и онколошким болесницима, који су током година уплаћивали свој део у систем и сада очекују адекватну подршку у старости и болести. У сваком случају, Ведрана Рудан је још једном својим коментарима указала на неправду која, према њеном мишљењу, влада у друштву.
Ведрана Рудан о својој борби са опаком болешћу отворено прича, а открила је ко је особа коју је међу првима позвала када је сазнала да има рак.
Фото: АТА имагес
- Када сам сазнала да имам рак, прво што ми је пало на памет било је да позовем све који би то требало да чују од мене. Међу првима је био власник моје издавачке куће. Сећам се да сам му без увода рекла: "Ја имам рак, нећу моћи да дођем на Сајам књига". Нашла сам човека. Објаснила сам му да ме чека тежак третман, скупо зрачење... Нисам била баш кохерентана јер ми је одмах речено да је мој рак "посебан", да преживљавам, уз обавезну превентивну хемотерапију...
- Нико од лекара није успео да ме убеди да у мом случају хемотерапија може било шта за мене, па сам је одбила. Нисам хтела и не желим да проведем последње дане подригујуц́и се и зурец́и у, како су ми рекли, "вероватно крваве дланове" и "вероватно крваве табане".
Фото: АТА имагес/М. Станисављевић
- Јебеш дланове и табане, зарадила сам за живот. Дуго нисам слушала шта ми доктори говоре, имам јак утисак да када причају о мом карциному не знају ништа. Искључена сам, састајем се са њима јер на томе инсистирају они око мене, који не желе да чују да сам смртна. Њихова љубав је дирљива, жао ми је што пате, помирила сам се са својим раком.