Патапије је живео у седмом веку у Тиви Мисирској.
Како је рано схватио да је свет сујетан решио је да се удаљи у пустињу Мисирску, где се свакодневно предавао молитвама.
Када се за његово доброчинство прочуло међу људима, почели су да долазе и да траже помоћ у решавању проблема. Патапије се тада уплашио. Помислио је да људи могу да га искваре и побегао је из те пустиње у Цариград. Мислио је да ће се лакше сакрити од људи ако се нађе међу њима, него ако је у пустињи.
Близу цркве Влахерне, у Цариграду, направио је колибу, и ту, затворен наставио свој испоснички подвиг.
У једном тренутку дошао му је младић који је био слеп од рођења и замолио га за молитву. Патапије се смиловао и помолио се Богу, а младић је прогледао. Учињено чудо се прочуло, а онда су људи почели да долазе. Неки су тражили утеху, неки поуку, а неки лек.
Прочитајте још
Патапије је чинио чуда молитвом и у седмом веку напустио је овоземаљски живот.