Спорни термин се користи због начина на који преваранти изводе ове преваре социјалног инжењеринга где се жртве описују као „свиње“ које треба „утовити“ пре него што буду заклане. Ове преваре таргетирају људе на друштвеним мрежама код којих преваранти, током дуготрајне комуникације, покушавају да стекну поверење, развијајући лажни пријатељски или љубавни однос.
Док жртва види преваранта као пријатеља или партнера, преварант има за циљ да убеди жртву да „позајми“ новац или „уложи“ у шеме које обично укључују криптовалуте или друге финансијске подухвате.
Када жртве уложе велики новац, преваранти их „искасапе“ крађом новца и прекидом сваке комуникације.
Ове врсте напада социјалног инжењеринга за жртве нису разорне само финансијски, већ и психолошки, кад схвате да је неко кога су видели као пријатеља или љубавног партнера преварант. У неким случајевима, емоционална и психичка штета од напада била је толика да је довела до тога да су људи себи одузели живот.
Интерпол се сада залаже за другачију терминологију којом би се описале ове преваре, као што је „romance baiting“, које пребацује кривицу са жртве на преваранта.
Прочитајте још
- ИНТЕРПОЛ тврди да израз „свињокољ“ дехуманизује и срамоти жртве оваквих превара, одвраћајући људе да траже помоћ и дају информације властима - наводи се у саопштењу организације.
- Насупрот томе, термин „romance baiting“, који већ користе неке агенције за спровођење закона и стручњаци за безбедност на мрежи, признаје софистициране тактике и емоционалну манипулацију које преваранти користе да изграде поверење са својим жртвама. Он ставља акценат на радње починилаца, а не на поступке жртава.
Ова промена је део ширег напора да се жртве подстакну да иступе без страха од осуде и да се олакша боља подршка и размена информација са властима.
Иако органи за спровођење закона можда неће моћи да поврате средства украдена у овим преварама, благовремено откривање таквих превара могло би спречи да други постану жртве и да се уђе у траг сајбер криминалцима.
БОНУС ВИДЕО:
(Курир)