Жарко Јокановић је раније на свом Фејсбук профилу описао кастинг за овај филм на који је отишао са мајком, као и како је од једне сцене у којој је требало да буде само статиста, догурао до чак 12 сцена.
Фото: Јутјуб принтскрин/Klasik TV
- На данашњи дан, пре 45 година, био је мој први дан снимања "Ужичке републике". Тада сам имао шест и по година. Устао сам још по мраку, пре свитања, мама ме је спремила да ме одведе на снимање, а бака је просула чашу воде низ степенице - да буде успешно и да све тече као вода. Уз напомену да се на Божић ваља почети нешто ново. И да ће то трајати целе године. А, ево, траје већ 45 година. Мама ме је одвела у стару ужичку Соколану, тамо су ме обукли у костим и одвезли на сет - написао је пре неколико година Жарко Јокановић на свом Фејсбуку па додао:
- Тога дана требало је да будем само статиста у маси. Чекало се да се сними нека експлозија и да ме један војник изнесе из зграде у којој је била болница, а мени је била завијена нога, играо сам малог рањеника. Било је јако хладно и морао сам да будем на једном месту да не бих упрљао завој. Међутим снимање је каснило и мени је јако сметала та неорганизација, па сам се побунио и питао ко је ту главни. И људи који су били око мене показали су ми на Жику Митровића, редитеља филма. Био је у друштву Ане Марије Цар, сценаристкиње филма и још неких људи.
- Ја сам одскакутао на једној нози до њега, повукао га за руку и рекао му: "Какав је то начин да се касни са снимањем, зато што нека глумица касни? Ја нисам овде дошао да чекам неку тамо глумицу из Београда, него да радим и зарадим свој новац". А та глумица била је Ружица Сокић и каснила је јер се возач филмске екипе од Београда до Ужица пробијао по снегом завејаном путу. Жика је био више него изненађен и затечен таквом реакцијом једног клинца.
Прочитајте још
Јокановић је додао да су тада почели да причају са њим.
- Да ме унакрсно пропитују све и свашта и ја сам се ту јако лепо испричао са њима. Они су се одушевили да је тако мало дете тако слободно и Ана Марија Цар је, сутрадан позвала моју маму на разговор. Рекла је да је написала једну сцену за мене и питала је да ли допушта да то снимимо. Мама ме је питала да ли желим, ја сам рекао: "Што да не". И снимили смо једну сцену. Ана Марији и Жики се то јако допало, па је она написала још једну сцену. Снимили смо и њу. Опет им се јако допало. И тако је она наредних месеци дописивала једну по једну сцену, па сам завршио снимање филма са дванаест снимљених сцена са мојим дивним Петром Прличким, Ружицом Сокић и Мијом Алексићем- рекао је Јокановић па наставио:
Фото: Катарина Михајловић
- И са глумачким уговором, са заиста позамашним хонораром за филм и за серију која је после настала из филма. Премијера филма била је на Пулском фестивалу, августа 1974. године. Филм је добио Златну арену, а Петре Прличко и ја смо поздрављени стајаћим овацијама у препуној Пулској арени, као најстарији и најмлађи глумац фестивала, како су нас најавили после пројекције филма. Понекад се нашалим па кажем да сам ја један од ретких коме је и Тито аплаудирао. Ноћ се завршила на пријему код Тита и Јованке, али било је то сувише напорно за мене, па сам заспао.
- После Пулског фестивала, пошао сам у први разред основне школе. Осам година током основне и средње школе играо сам у неколико представа ужичког позоришта. У последњем тренутку одустао сам од идеје да студирам глуму, али сам се оженио најдивнијом глумицом на свету - па сам ту своју жељу компензовао на најлепши начин. Сада имам многе пријатеље глумце и много их волим.
Фото: Милена Анђела
Жарко Јокановић једна је од најцењенијих домаћих сценариста. Његова серија "Игра судбине", најгледанија је на домаћим ТВ станицама, а супруга Милица Милша, која у овој теленовели глуми Аду Каначки, омиљени лик.
