Према истраживању агенције ИНСА за Билд, 24 одсто Немаца би изабрало Вајдел за канцелара, док би 20 одсто подржало Мерца.
Међутим, истраживање је обављено два дана пре напада на божићну пијацу у Магдебургу, када је саудијски лекар, који већ 20 година живи и ради у Немачкој, убио пет особа.
Питање је како ће екстремна десница, која своју популарност гради на мигрантском питању, протумачити овај догађај, будући да је нападач био ултрадесничар, јавни присталица АфД-а и критичар ислама.
Стручњаци, међутим, не верују да ће овај инцидент превише наштетити АфД-у на изборима 23. фебруара, јер странка већ има солидну базу десничарских бирача који остају лојални без обзира на све и неће имати превише утицај на бираче који су пребегли у АфД јер су незадовољни коалицијом под канцеларом Шолцом.
Фото: Профимедиа
- АфД ће вероватно превише поједноставити целу ствар, идентификовати миграције као фундаментални проблем и тврдити да починилац уопште није требало да буде овде, иако је заправо био потребан као лекар - каже Бењамин Хохне, политиколог у Универзитет у Кемницу, за Тагесспигел, подсећајући да је АфД такође изашао неоштећен из претходних скандала, као што су послови њихових политичара током европских избора.
Прочитајте још
Хохне сматра да би ЦДУ могао погрешити ако сада одлучи да пооштри своју мигрантску политику, јер ће десничарски бирачи на крају изабрати странку која им је од почетка сервирала антиимигрантске ставове, а то је АфД, а не ону која покушава да их смири недељама пре избора.
Фото: Профимедиа
АфД успон дугује Вајделовој
Алтернатива за Немачку (АфД) основана је 2013. године и има око 19 до 20 одсто гласова на националном нивоу, што је чини другом најјачом странком иза ЦДУ/ЦСУ. Вајдел тренутно ужива већу популарност од саме странке, што указује на њену привлачност међу различитим бирачима.
Вајдел би могла да стекне још већу популарност, јер је питање имиграције за Немце постало још важније од економије, инфлације и губитка радних места.
Она није типичан лидер крајње деснице. Није толико изненађујуће што је жена, јер жене све више преузимају вођство на десници (Марин Ле Пен у Француској и Ђорђо Мелони у Италији). Међутим, Вајдел је другачија јер је лезбејка и има двоје деце са својом партнерком, швајцарском продуценткињом шриланканског порекла. Поставља се питање како је онда успела да стане на чело странке познате по својим екстремним ставовима и како је постала особа коју је АфД изабрао за свог кандидата за канцелара.
Па, у великој мери, АфД странка свој успон дугује управо Вајделовој, која је странку подигла од типично популистичке партије до оне која успешно комуницира и са нижим класама и са предузетницима.
Фото: Профимедиа
Вајдел је рођена 1979. године у Западној Немачкој. Радила је као аналитичар у Голдман Сацхсу и провела је шест година у Кини, где је радила у Банци Кине. Научила је течно мандарински, а по повратку у Немачку је докторирала на Универзитету у Бајројту, на тему одрживости кинеског пензионог система. Касније је радила као независни пословни консултант, а у политику је ушла 2013. године, привучена противљењем АфД евру.
АфД је, међутим, од тада значајно променила свој политички правац. После избегличке кризе 2015. године, странка је све снажније почела да користи антиимигрантску реторику, позивајући на строже мере контроле миграција и протеривање криминалаца. Вајдел се залагала за изградњу затвора у северној Африци за депортоване криминалце и повлачење Немачке из Европског суда за људска права.
АфД је 2017. године на савезним изборима освојила скоро 13 одсто гласова, чиме је странци обезбедила треће место у Бундестагу, а велике заслуге припадају Вајделовој, који је са Тином Чрупал преузео вођство странке исте године. Њено мирно и артикулисано држање помогло је да се смањи радикални имиџ странке, а истакла се њена способност да допре до средње класе и економски конзервативних гласача који се осећају занемареним глобализацијом и имиграционом политиком.
АфД, наиме, није партија финансијских стручњака. Њени бирачи су углавном мушкарци, старији од 30 година, образовани и средњих прихода. Партија је посебно популарна у источнонемачким савезним државама.
Фото: Профимедиа
Позната је по својим провокативним говорима у којима намерно поларизује и ствара поделе између „нас” и „њих”, у којима је често нејасно ко којој страни припада. Она напада политички естаблишмент, Европску унију и масовну миграцију у којој види опасност. Залаже се за строжију контролу имиграције, ниже порезе и националистички приступ немачком идентитету.
Вајдел такође критикује политичку коректност и оно што он види као „левичарске“ вредности које доминирају немачком политиком. Предложила је и „дексит“, односно излазак Немачке из ЕУ и обећала да ће одржати референдум о изласку из Уније ако она победи.
Упркос њеној тренутној популарности, њена приватна и политичка позиција изазвала је много контроверзи, чак и унутар њене партије. Наиме, њена породица не одражава слику традиционалне породице коју АфД пропагира. Посланик Зелених Свен Леман указује на контрадикцију у Вајделином животу и сугерише да се она лично суочава са „мржњом и исмевањем“ унутар сопствене странке. „Колико самообмане мора да трпи Алис Вајдел сваког дана да би била председница те АфД?, пита се Леман за Stern.de.
Фото: Профимедиа
Међу познатијим скандалима је и онај из 2017. године, када је Дие Зеит открио да је Вајдел илегално ангажовала сиријску избеглицу да ради кућне послове у њеном дому у Швајцарској. Азиланткиња наводно није имала писмени уговор о раду, а недостајали су и рачуни за обављени посао. Вајдел је на те наводе одговорила на Твитеру, тврдећи да је реч о "лажним вестима" и да је сиријска избеглица боравила у свом дому као гост, а не као запослени.
За Алис Вајдел, која сања о политичкој каријери сличној оној Маргарет Тачер, изазови се настављају. Чак и ако АфД постане најјача странка, неће моћи да прави коалицију са другим странкама због политике блокирања крајње десних опција у Немачкој, познате као „Брандмауер”. Ова стратегија је створена као одговор на нацизам и по њој се свака сарадња са екстремним десничарским снагама сматра неприхватљивом јер би могла довести до поновног оживљавања радикалних идеологија.
БОНУС ВИДЕО:
