Миа Борисављевић дуго се и успешно бави певањем, а последњих година наступа заједно са супругом Бојаном Грујићем. Осим тога, заједно воде и фитнес-студио. Будући да беспрекорно изгледају слободно се може рећи да су најбољи промотери спортског начина живота.
Атрактивна певачица мајка је две девојчице, Еме и Тее.
Миа Борисављевић одрасла је у Ваљеву, у складној породици. Отац, који је био комерцијалиста, преминуо је пре неколико година, док у породичној кући и данас живи њена мајка Лидија.
Прочитајте још
Старија сестра Ива изабрала је свој пут, далеко од Србије.
- Моја сестра је прво отишла у Аустралију, а последњих 12 година је у Кини. Све укупно, ван Србије је 18 година - открила је Миа, гостујући у емисији “Претрес” на Хyпе телевизији.
- Ја сам неко ко сматра да се увек можеш снаћи, без обзира на то да ли си у Србији или иностранству. Она није тај тип. Од детињства се трудила да буде перфектна у свему што ради. У школи је била ђак генерације, на Музичкој академији је дипломирала пре рока, са оценом 10. Међутим, није желела да остане овде и ради за, у то време, плату од 30.000 динара.
Како је навела певачица, њена сестра је увек била као Калимеро, који се буни због неких неправди.
- Стално поставља себи неке препреке, али их прескаче. Са супругом живи у Пекингу, запослена је у британској школи као професор музичке педагогије. Сама је у свету где нема много наших људи. Свакако је другачије него у Европи. Њена деца немају ни тетку, ни бабу. По мени, изабрала је тежи пут.
Иако живе на различитим континентима, свакодневно су у контакту путем друштвених мрежа, а труде се да се виде кад год могу.
- Била је у Србији на летњем распусту. У време короне нисмо се виделе четири године. Вирус је кренуо прво у Кини, онда је дошло до затварања граница и то нас је спречило да се дуже време видимо - казала је Миа.
- Ми смо физички удаљене, али не и емотивно. Стално смо на вези. Ива је, рецимо, прва знала када ми је пукао водењак, а ја кренула да се породим. Није исто као да је ту, али тако је како је.
О томе колико је тешко поднела растанак са сестром, сведоче и Миине речи да је, када се Ива одселила у Аустралију, престала да једе.
- Месецима нисам јела од туге и страха како ћу без ње. Нагло сам изгубила на тежини, а лекари су били немоћни. Шест месеци је трајала агонија, ниједан лек ми није помогао. Када је дошла кући први пут после шест месеци, и ја сам се вратила у нормалу. Сви моји здравствени проблеми су, заправо, ишли из главе.
Еспресо
