Нико суровији није био од брачног пара Чаушеску. Елени су замерали што као жена није имала милости, док су Николају приговарали што је супруга имала толики утисак на њега. Али истина је да су брачни пар Чаушеску заједничким снагама људима чинили зло.
Када су је заробили заједно са њеним мужем, након три дана суђења, на Божић 25. децембра 1989, осуђени су на казну смрти стрељањем, која се извршила одмах. Стрељачки вод није смео њеном супругу да пуца у главу, да би се свету приказало да је мртав, а она није имала такво помиловање.
Николаје је певао Интернационала у последњим минутима живота и Елена је викнула "Је*ите се!" пре него је пала мртва.
Ко је била Елена Чаушеску?
Иако никад није завршила ни средњу школу, добила је низ почасних доктората, највише из хемије, а научници су морали за њу да напишу научне радове које је она потписивала.Од краја 70-их и током 80-их Елена Чаушеску била је једна од две најмоћније жене на свету. Другу најмоћнију жену тог времена - Маргарет Тачер, изабрали су гласачи у Великој Британији, пише Еxпресс.хр
Прочитајте још
Елена Чаушеску је била само жена председника, али није била само најмоћнија, него и најомраженија.
Њен муж био је Николае Чаушеску и био је на челу Румуније од 1965. године. Увео је железну диктатуру и од себе и своје супруге створио је култ личности сличан оном какав су у својим земљама уживали Мао Зедонг у Кини, Стаљин у СССР-у и Хитлер у нацистичкој Немачкој.
Како је његова позиција јачала, јачали су и његови апетити према материјалном богатству. Стога је велики део румунског БДП-а трошио на изградњу палате која је и данас међу највећима на свету у којој је живео неки владар.
Створио је врло моћни апарат сигурносних служби који је био толико наметљив да се процењује како је сваки десети Румун у то време био доушник.
Диктатор је то учинио како би се осигурала и продужила његова власт, а не да би заштитио земљу од спољног непријатеља. Они који су се противили њему, његовој жени - нестали би преко ноћи.
Обоје су се заљубили у богатство и луксуз
Председника је несебично подржавала Елена, коју су звали "мајком нације". По свему судећи, Елена је била груба, не превише интелигентна, али зато лукава и осветољубива, те изузетно несрећна јер није била лепотица.
Рођена је у породици сељака и никада није завршила средњу школу. Као и многи други сиромашни људи почетком 20. века, окренула се комунизму који је сиромашној радничкој класи нудио идеју о томе како ће они управљати земљом.
Будућег супруга упознала је 1939. године, а био је много горљивији комуниста од ње. Уједно, за њега је Елена била "љубав на први поглед", али многи историчари су уверени да је сама Елена сковала план како да га заведе и да је она заправо одабрала њега. Венчали су се 1947. године, у време када се комунизам под покровитељством Совјетског Савеза почео ширити источном Европом.
Двадесетак година касније, Чаушеску је дошао на врх румунске комунистичке партије и 1965. постао челник странке. Две године касније изабран је за председника Републике.
У почетку, Чаушеску је био релативно популаран у поређењу с осталим комунистичким вођама. Увео је неке погодности за раднике и током првих година свог мандата прокрчио је свој пут у спољној политици, што није било једноставно будући да је и Румунија, као и остале земље Источног блока, углавном била под чврстом московском шаком. Румун су свог председника доживљавали као особу која је спремна да се супротстави захтевима који су стизали из СССР-а, да би побољшао животни стандард становништву.
Међутим, како је време пролазило, он је постајао све више заљубљен у богатство и луксуз. Кад су рудари ступили у штрајк 1977., страначки пајташи су им поручили да "Велики вођа" и његова супруга лично раде на решавању њихових проблема, али да се не могу с њима сусрести.
Истина је била да су сваки слободни тренутак проводили у свом црноморском одмаралишту, окружени послугом.
Будући да је Елена путовала светом, бивала је све више љубоморна на оно што су други имали. У Кини је била љубоморна на моћ Мао Зедонгове супруге, коју су на крају затворили Маови противници. На Филипинима је позавидела Имелди Марцос на раскошном животу у којем је уживала све док нису протерали њеног супруга.
Како су године пролазиле, Елена је постала толико сујетна да није допуштала објављивање својих профилних фотографија како се не би видео њен повећи нос. Пре објаве тражила је да се свака њена фотографија обради.
Кад су комунисти дошли на власт, Елена је била секретарица у Министарству спољних послова, али не превише способна. Међутим, од 1972. године, кад је њен супруг постао сигуран да ће бити председник на дужи рок, она је убрзо напредовала на лествици. Током седамдесетих година почели су је "бирати" на све важније функције у влади и Комунистичкој партији, а 1980. године чак је постала заменица премијера - односно друга особа на власти.
Позната је као изузетно осветољубива особа и боље је било не изазивати је да не покаже ту своју лошу страну. Њени непријатељи, стварни или замишљени, одмах би били послати на принудни рад у најзабитије крајеве земље или, још горе - у радне логоре или пред стрељачки вод.
И она и њен супруг на крају су водили Румунску не као комунистичку земљу, него као своју личну робовску заједницу, а многи су упоредили породицу Чаушеску са мафијашком организацијом.
Елени су сметале и оне образованији од ње. Пред крај владавине постала је тако и почасна докторка хемије и ауторка многих научних радова. Али, права истина је да су за њу то радили научници.
Неколицина оних који су то одбили, преко ноћи су нестали. Иако је била јавна тајна да Елена никад није написала ни један сопствени рад, ни истраживање, нико јој се није усудио супроставити јер је била супруга најмоћнијег човека у држави.
Била је и водитељка многих различитих владиних одсека везаних за науку, па је добила у народу и поспрдни надимак "Цодои", према формули за угљен диоксид ЦО2. Иначе "Цодои" није само формула, него и стварна реч у румунском речнику, а значи "велики реп".
(Стилл)