У свету хришћанства, недеља је дан када душа тражи мир, а срце се отвара светлости Божје љубави. Многи верници често се нађу у дилеми - да ли недеља треба бити дан за апсолутни одмор или за духовну обнову и ангажман?
Фото: Јутјуб принтскрин/Острог Тв Студио
- Кад је дошао међу људе, Господ је почео да проповеда. Прва ствар му је била да одвикне људе од тога да законски схватају своје спасење. Ми не знамо за недељу. Ми немамо свеца. Заповест Божија гласи: Шест дана ради, трчи, завршавај своје послове, а седми дан... Е то је само код нас преведено - одмарај. То нигде више нема. Библија је преведена на све језике света и нико осим нас то није превео - одмарај. А ми смо то „одмарај“ схватили да треба да лежимо.
Управо ту, отац Гојко указује на суштинску грешку многих верника, који недељу виде као дан за пасивност, заборављајући на њену праву сврху", посветити се Богу и духовно уздићи.
У једној својој причи, отац Гојко доноси снажну поруку кроз призор из свакодневног живота:
Прочитајте још
- Заповест Божја каже да шест дана завршавамо своје послове и обавезе, а седми да посветимо Богу своме. Посвети га Богу, то значи – из свих снага. Прво, устани рано. Па се фино среди, па обуци најчистије што имаш, па пођи у цркву. Тамо буди миран, немој да гледаш около ко је ушао, ко шта ради, за колико новца продају свеће... Него, просто дошао си да се помолиш Богу тих сат времена, колико литургија траје. Да се преиспиташ какав си, шта си - каже отац Гојко, а потом истиче:
Фото: Shutterstock
- Једноставно, дошао си да се помолиш Богу тих сат времена, колико литургија траје. Кад се заврши служба у цркви, ако има могућности, свештеник ће позвати људе да попију по ракију или кафу, ако има начина и простора да се то уради. Па ни ту није крај. Онда се зову људи на ручак, па се пође у болницу да се обиђе неко, па се назове тетка, стрина, приупита се како је, шта ради. Недеља је дан за то, а не за лежање и апсолутни нерад. Ако нема тога дана, ми смо онда луди људи - поручује отац Гојко.
Недеља је дан за поклоњење Богу, за повезивање са својом душом и са ближњима. То је време када се верник не повлачи у пасивност, већ активно тражи духовну обнову. У суштини, оно што радимо на тај дан, треба да нас подсети да је права светлост у служењу Богу и љубави према људима. Тек тада, недеља постаје заиста света.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
