Њена омиљена птица је била потпуно бела. Кад је имала 6-7 година, Самани је приметила да тај одређени голуб никад није био родитељ потпуно белим младунцима.
Научила је да бела боја представља рецесивну генетску особину – која се испољава само кад јединка наследи две оштећене копије гена. У овом случају, голуб је имао две оштећене копије гена који обично производи пигмент за боју перја, па је његово перје било бело. Међутим, његови потомци су наслеђивали нормалну верзију гена од својих мајки и имали обојено перје.
Самани није заборавила ово рано сазнање о наслеђу код голубова и оно је подстицало њену жељу да научи више о генетици. Кад је дошла у Сједињене Америчке Државе да студира на Универзитету Јута у Солт Лејк Ситију, било је природно да се придружи истраживању зашто неки голубови (Цолумба ливиа) изводе салто уназад.
Фото: Д. Миловановић
Постоје две варијенте ових голубова превртача: летећи превртачи попут бирмингемских превртача, који лете, али изводе дуга превртања ка тлу пре него што наставе да лете, и такозвани подни превртачи, који не могу да лете, али изводе превртања уназад на тлу.
Многе персијске песме кажу да голубови изводе акробатику зато што су срећни, али Самани каже да је истина мрачнија: „Дефинитивно се ради о поремећају кретања и нема добру страну“. Поремећај је прогресиван, јавља се убрзо након излегања и постепено се погоршава док птице не изгубе способност летења.
Прочитајте још
Фото: Принтскрин/Јутјуб/ MOJE SELO - TV emisija i magazin
Самани испитује гене одговорне за превртање уназад – барем пет гена је укључено у то понашање. Њене колеге су потврдиле да је превртање уназад рецесивна одлика укрштајући голубове писмоноше са подним превртачима – ниједан хибридни потомак се није превртао. Кад су се хибридне птице размножавале међусобно, око четири од 10 потомака су изводили салта кад би били приморани да лете.
Испитивање генске активности у мозговима птица открило је скоро 2.000 гена који постају више или мање активни у мозговима подних превртача него код две расе голубова непревртача.
Потрага је сужена на око 300 гена који могу довести до превртања, али се узрок још не може приписати неким одређеним генима.
Самани ће ускоро докторирати и прећи на предавање. Недостајаће јој голубови и ментална вежба коју су јој омогућавали. „Пет година сам размишљала о томе. Имам део слагалице овде…део онде…Како их могу сложити да имају смисла? Да ли се уклапају? То ће ми највише недостајати. Волим да решавам мистерије“, каже она.
(Телеграф)
БОНУС ВИДЕО:
