Пензија - не за појединце који још данас и сутра поштено раде свој посао и који ће, надамо се, добити нову прилику, већ пензија за целу једну службу која је деценијама била предмет расправа, свађа, невероватних прича, па и урбаних легенди.
Превоз у Београду од 1. јануара је, по први пут у историји, потпуно бесплатан. Бирајте врата на која ћете да уђете и она на која ћете да изађете. Ставите слушалице на уши и немојте мотрити на врата. Не размишљајте о СМС порукама. Заборавите време валидатора и бушомата. Риџовани одлазе у легенду.
Али, њихова улога остаће забележена у београдској уличној култури и сленгу који наредне генерације неће најбоље разумети.
Фото: Беоинфо
У историјским текстовима може се открити да су "риџе" славу стекле почетком педесетих година. Уведене су драконске мере - карта је поскупела пет пута, а улаз у бусеве, трамваје и троле, био је на задња врата. Ови праконтролори имали су јасне униформе и хватали су за рукав сваког сањивог шверцера. Име су добили по Метјуу Риџвеју, човеку који је у Корејском рату имао специфичну униформу, а који је својим осмехом одавао поруку да код њега ништа не може тек тако да промакне. Е сад, београдски контролори имали су видљиве ознаке и носили су капу веома сличну Метјуовој.
Риџвеј је био успешан ратник, али није био омиљен у југословенској штампи. јасно је да реч "риџа", стога, није била баш мила.
Прочитајте још
Из тог периода строге контроле колају се још приче старијих да су, заиста, ма како била велика гужва, сви улазили на задња врата. Кондуктер би уредно наплаћивао карте, а ко није могао да приђе његовом пулту, слао би паре "преко везе", односно преко других путника, а истим путем до путника стизала би и карта.
Фото: П. Милошевић
Увек су, међутим, постојали шверцери, али и кондуктери који би радо "заборавили" да издају карту или смуљали паре у џеп. Домишљатост шверцера била је поприлично маштовита, а баш на ситним преварама уштедели би сви по који динар. Контрола је зато увек била строга, а шездесетих година ГСП је био једно од ретких социјалистичких предузећа у коме су масовно пљуштали откази. Превара се није толерисала.
Али, народ се није дао. Можда највећа замка за ГСП било је увођење модерних аутомата и карата "пантљичара". Од путника се очекивало да унапред купе карту и сами је откуцају, и то поништавајући број одсечака у складу са зоном у коју путују. То је било баш компликовано, па је потом уведено једноставније правило - један одсечак једна вожња.
Аутомати су за оно време били баш модерни и софистицирани. Електронски су се мењали подаци, па је свака поништена карта имала детаљан код. Али, требало је то и одржавати! Деведесетих година аутомати су били девастирани, а када је наплата постала критична, ГСП је вратио кондуктере. Тада су се они шетали по возилу и ручно поништавали карте. Или их само цепали.
Фото: Н. Скендерија
Потом су дошли "бушомати". Карте које су се куповале на трафици имале су 9 бројева, који су се у полуаутоматима бушили и њихова комбинација означавала је валидну путну исправу. Дакле, један сложен електронски систем заменили су прости бушомати. И ту је тек било малверзација. Путници, а чак и кондуктери, понекад су у бушомат убацивали пет динара, па су тако блокирали апарат. Путници су могли да се шверцују, а кондуктери да наново продају карте с патоса и тако ставе паре у џеп. То су биле "патосаре".
Кондуктери су потом укинути. А контрола је узалуд покушавала да заведе ред. А онда, дошли су електронски аутомати, пластичне картице и информационе технологије у виду "бусплуса". Али, не само да наплата није побољшана, већ су и путници били неповерљиви према новом систему у рукама приватника.
Свашта су градске власти радиле да покушају да наплате карте. Најављивали су и хиљаду контролора, спроводили "тачкасте" контроле, чак су и неке станице биле укинуте како би се лакше контролисале карте. Правило уласка на предња врата било је од самог старта фијаско, упркос огромним натписима и контроли.
Фото: С. Видачковић
Најновији систем наплате карата, који важи до краја ове године, подразумева много елегантније плаћање карата СМС порукама и путем апликације. Карта је много јефтинија, а за контролу су задужене екипе које чине контролори и комунални милицајци.
Од првог јануара, све ово постаје део историје, а бесплатан превоз нови стандард коме ће тежити што више градова. Јер, није проблем само "уловити шверцере", већ су много озбиљнији проблем саобраћајне гужве, због којих превоз мора да буде што квалитетнији и доступнији.
Можда ће и београдски метро бити јединствен када улаз на пероне постане потпуно слободан, без икаквих препрека, рампи и вратанца, без "риџована" и картомата.
(Телеграф)
БОНУС ВИДЕО:
