Тог 31. децембра 2021. године сат након поноћи нестао је Матеј Периш.
Другови са којима је то вече био у клубу тек пред зору су приметили да га нема и рано ујутру обавестили породицу и полицију. Отац је одмах дошао у Београд и све до 18. маја 2022. године сваки минут тражио нове информације о сину.
- Као родитељу тешко ми је било да прихватим чињеницу да се мом сину нешто тешко рекао бих грозно догодило. Како је време пролазило тако сам и ја осећао и био свестан исхода. Молио сам Бога да га нађем. Данас знам где је Матеј и знам да ћемо се поново срести - прича Периш.
После три године захвалан је бас свима посебно полицији и људима који су пронашли Матеја и који су помогли што је из Београда у Сплит отишао са својим сином.
- Живот не може да стане, морате имати наду, циљеве, идеје... Ја сам верник и после свега нашао сам свој мир у молитви, правој истини вере ... - прича Периш.
Прочитајте још
Фото: АТА имагес
После 30 година суђења на ватерполо уткамицама у Дубровнику пре десет дана звизнуо је крај, али и своје каријере судије. Наставиће у "истом ритму јер живот без емоције и ција не може".
- Пријатеље које сам упознао играјући ватерполо и касније судећи те утакмице, учинили све да ми помогну у Београду, и помогли су. Тражили смо Матеја. Нажалост, нисмо га нашли живог. Али, пронашли смо тело, донели га кући у наш вољени Сплит и сахранили га. То је мој живот, али и моје породице. Желим још једном да се захвалим свим људима у Србији који су тих дана, скоро пет месеци били уз мене - додаје Периш.
И дан данас добија поруке од људи које не познаје као и од оних које је упознао док је тражио сина. Сете га се, каже захваљује свима и не заборавља све људе из целе бивше Југославије који су пратили ту његову стрепњу и били уз њега и његову породицу.
- Пронашли смо нашег Матеја и сахранили га. Тешки су то животни осећаји. Искрено за ту муку ниједан човек није рођен. Та бол мења све, чак и прошлост, а камоли садашњост и будућност. Али истину човек мора прихватити, ништа не можеш променити. Мораш променити себе, свој поглед, свој став. Мораш израсти из те људске муке и знати једину истину да се између живота и истине у вечности налази смрт - каже Периш.
Сина Ненад је последњи пут чуо 30. децембра пре три године.
Фото: МУП
- Звао ме је са границе Хрватске и Србије. Назвао ме је због ЦОВИД теста, за који сам му рекао да је негативан. Након тога смо комуницирали порукама, преко WатсАппа. Био сам задовољан што ми је син добро и што је са својим пријатељима, иако је у мени, унутра било страха. Противио сам се његовом одласку у Београд. Нешто сам као отац осећао. Рекао сам му да боље да слави Нову годину негде ближе. Ипак, отишао је с пријатељима и догодило се то што нико није желео - појашњава Периш.
Данас у 12 сати, трећу годину заредом, одржаће се помен трагично страдалом младићу из Сплита.
- Свим људима који познајем или не познајем, а саосећају са са мојим болом и болом моје породице желим срећан Божић и Нову годину - поручује Периш.
БОНУС ВИДЕО:
