Пред сам концерт, Чола је открио многе анегдоте и открио како изненађује своје мезимице, Уну и Лару за новогодишње празнике.
- Радујем се, после неколико година, преговора и жеље да се наступи у Тивту, ево прилика је вечерас да дочекамо Нову годину. Што се тиче ових неких бројки, то је за ове другопругаше, људе који имају дугу каријеру, стварно не размишљам о томе. Једино о чему размишљам јесте о лепом времену, да време буде угодно да људи могу да изађу да се веселе и то је оно изгледа вечерас нешто лепо што нам се догодило - рекао је, па одговорио на питање о облачењу:
- Ја морам изаћи овако, опет буде на бини и мало хладно, опет је овде влага. То је традиционално капут или монтон. Не водим о томе рачуна, радујем се да је лепа посета, најважније је расположење.
Фото: АТА имагес
Када је новогодишња жеља у питању, Здравко је врло скроман, а истиче да му је једна, сваке године иста - можда и највећа.
- Обично сви кажемо да је здравља, неког мира међу нама, благостања и среће. Сви једни другима то желимо. Све се у томе састоји, у тој љубави и миру и неким бољим, очекујемо сваке године да буде све боље и боље. Да има мање напетости међу људима и неких непријатељтава као што се дешавају. А овако лично, пожелео бих сваком добро здравље.
Прочитајте још
На питање кога ће, или кога прижељкује да првог види у поноћ са бине, он каже:
- Ја гледам публику, а после тога се сви пронађемо и честитамо, они који су ту, који нису истелефонирамо и тако, већ традиционално.
Фото: АТА имагес/Принтскрин/ТикТок/балкан.мусиц.ливе
Чола се присетио анегдоте са једне од најлуђих новогодишњих ноћи.
- Тешко је, ја сам некад волео да певам по хотелима. То је била бивша Југославија, па је било доста јако лепих хотела по јадранској обали, и тако. Мислим да су то некако најлашке Нове године, необавезније, у соби си и сиђеш у ресторан и онда се сви забављају. Мислим да је то био Метропол у Порторожу или Медена у Трогиру... Мислим да је тако неки хотелски дочек, то је онако најлепше и најлакше...
Чола је проговорио и да ли Деда Мраз "долази" у његов дом и како изненађује своје ћерке.
- Ми смо већ одрасли, обично се неко сети па свако сваком мало нешто поклони, обично је то нека симболика није ништа специјално. Оно што би малој деци увек лепо било, то је неки лепи поклон који је увек, ако имам прилику увек урадим то. Ако су мала деца то су неке играчке, ако су неке даме то је онда неки парфем, и тако... Ништа претерано, али је важно да се човек сети, то је најлепше - истиче поносно Чола.
Фото: АТА имагес
Једног дочека се посебно сећа, када је са девојком био заглављен у викендици неколико дана, па су морале и спасилачке екипе да реагују.
- Било је једном, ја сам био с девојком, а мој пријатељ са девојком и били смо завејани у мојој викендици 7 дана. Ту смо имали и сарме и печења и свега, није фалило хране. Вода ако је била залеђена, могли смо је отопити... То је било тако идилично, наравно неки камин и новогодишњи програм телевизија Сарајево. Нисмо стварно три, четири дана могли да изађемо, па је дошла нека спасилачка екипа. То сам запамтио, јер није био радни дочек у смислу певања, и тако је то мени остало у успомени. И некако препоручим људима који баш не морају негде да иду да остану у неком симболичном кутку, кад човек има ту прилику, али је лепо и на мору. Раније се нису правили овакви концерти за дочеке на Трговима, било је то више везано за хотеле или су се људи приватно организовали. Али, ето после 2000. је то постало мало масовније - истиче.
(Телеграф)
БОНУС ВИДЕО:
