НАРОДНА ВЕРОВАЊА: Како се сече бадњак и када се уноси у кућу

Народна веровања налажу се да се сутра на Бадњи дан, сече бадњак. Обичај је да се по бадњак иде рано, пре изласка сунца.

Бадњак је младо храстово или церово дрво, које се на Бадњи дан ујутро рано сече и доноси пред кућу, да би га домаћин у свој дом унео тек увече, заједно са сламом и печеницом.

Ово дрво симболише дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио. Међутим, како празници представљају нарушавање природног тока времена, бадњак истовремено наговештава и дрво крста Христовог. Обичај је да се по бадњак иде рано, пре изласка сунца, када домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму.

Бира се обично младо, право и здраво стабло церовог или храстовог дрвета, које треба да буде толико да га домаћин на рамену може донети кући. У сечу бадњака иде се у тишини, а домаћин одлази изван видокруга комшија, пролазника и познаника, који би могли да донесу лошу срећу.

Када се одабере одговарајуће дрво, треба се окренути ка истоку, прекрстити се три пута, поменувши Бога, своју славу и сутрашњи празник. Дрво се такође сече на посебан начин. Како налаже народно веровање, потребно је засећи га секиром укосо и то са источне стране. Бадњак се сече са три снажна ударца, а оно што секира не посече, довршава се ломљењем и увртањем, односно сукањем, како се то у појединим деловима Србије назива.

Прочитајте још

НИКАКО ИХ НЕ БАЦАЈТЕ: Ова документа се чувају читавор живота

15:50

Како је настао јулијански, а како грегоријански календар?

15:43

МОЋАН ТРИК: Како очистити флеке од ВИНА

14:35

Шта да чините кад вам РИБЉА КОСТ западне у грло

09:14

Пожељно је да сваки бадњак има један такав део, који се често назива брадом. Приликом сече се води рачуна да бадњак падне директно на земљу, јер је лош знак да се заустави на некоме дрвету. У неким деловима наше земље, обичај је да се остави нешто, на месту на којем је некад стајало стабло.

Тако се, у Шумадији, на пањ оставља половина погаче, док се друга половина поједе при повратку кући, док се у неким деловима источне Србије и Косова, око бадњака обавија мушка кошуља. Након сече бадњака, прекида се тишина и одлази се кући уз празничну песму. У божићним песмама се Божић појављује као јунак на коњу који радосно стиже и главни је гост на богатој породичној вечери.

Ватра која се појављује спаљивањем бадњака би требало да нам помогне и донесе плодност, а обичај је да се ватра не распирује дувањем. У појединим местима, део пепела који је настао од бадњака се чува да би га помешаног са водом пили против главобоље.

(Мондо)