Међутим, има и оних који се не радују празницима, те их ово време подсећа на неке мање лепе ствари у животу. Таква је ситуација код Оливере Ћирковић, која истиче да Новој години не придаје никакав значај.
Фото: Курир ТВ принтскрин
Иако би сви помислили да је то последица њене турбулентне прошлости и времена проведеног у затвору, она тврди да је празнична чаролија није обузимала ни као дете.
- Доживљавам Нову годину као социјални празник. Некако сви живи, ко има и ко нема, ко је излазио и ко није излазио се скупи некако и чека ту Нову годину и обавезно је слави негде. Сви су нешто весели, пијани, а ја имам отпор према рођенданима и празницима. То је бунтовник у мени, од малена нисам волела ни да ми се слави рођендан, нити Нове године. То доживљавам као обичан дан, али свима желим све најбоље - рекла је бивша робијашица.
Фото: Принтскрин/Јутјуб/ Dok anđeli spavaju
"Гледаш шаренило, а ти у мртвачком ковчегу"
Она је неколико година провела иза решетака, а сада је открила и како је чекала Божић у затворским собама.
Прочитајте још
- Најгори су дани славља и недеље. Онај који је написао Џејову песму „Недеља“ није много промашио. Недеља и празници су заиста дани када затвор стаје. Не иде се на друштвено – корисна занимања, смањен је број стражара, нема уобичајених активности и одједном осетиш тишину и мир. Време стаје. Тада постајеш свестан да се то стајање одужило и да је празник, на телевизији гледаш неко шаренило и славље, а ти си у мртвачком ковчегу. Одвратни дани, лоши дани. Најтежи су дани славља у затвору, узнемирујући, тужни, за затвореника, а за обичног човека највеселији – објаснила је Ћирковић.
Блиц
