Многи га се сећају из популарне серије "Срећни људи", у којој је певао нумеру "Не пали светло", али нису заборављени ни други његови хитови, као што су "Катарина", "Желео бих", "Јутро"...
Милановић је пленио енергичним наступима, разбарушеном и бујном црном косом, али и моћним гласом.
Фото: Јутјуб принтскрин/Коперникус РТВ Шид
Био је неизоставан учесник свих већих фестивала популарне музике, и често виђен гост у телевизијским емисијама.
Ипак, почетком двехиљадитих, повукао се са сцене, а пре неколико година кратко је проговорио о разлогу.
Фото: Јутјуб принтскрин/Коперникус РТВ Шид
- Налазимо се у времену дехуманизације, времену пасивизације, где владају неке вредности у којима ја нисам пронашао и видео неке своје циљеве - рекао је Милановић, а ова његова изјава свакако ће звучати поражавајуће за многе од нас који смо његови савременици.
Ипак, то што га више нема у медијима као некада, не значи да је одустао од музике. Он и даље наступа у свом родном граду Шиду, и околини, а након последњег албума "Краљица" из 2000. године, снимио је и тамбурашку нумеру "Вранац".
У међувремену, Милановић се није много променио, осим што му се у коси назиру и седе власи.
Најактивнији период његовог рада у свету музике трајао је 11 година, од 1989. до 2000. Појавио се са песмом "Понеси ме на крилима" на фестивалу "Месам". Смимио је четири албума: "Загризи ме јако, најјаче" (1989), "Желео бих" (1993), "Узми све што љубав дотакне" (1995) и "Краљица" (2000).
Бојан Милановић рођен је у Шиду, 1961. године.
